BEOGRAD - Ostavinske postupke ubuduće će, umesto sudova, voditi javni beležnici koji treba da počnu da rade od 1. septembra 2014, rekao je danas ministar pravde Nikola Selaković.
Obrazlažući pet pravosudnih zakona u Skupštini Srbije, Selaković je kazao da će time ostavinski postupak biti efikasniji, ostvariće se pravo na suđenje u razumnom roku, a istovremeno sudovi će biti rasterećeni velikog broja tih predmeta koje će poveriti notarima.
"Građanima će biti olakšan pristup beležniku. Velika prednost je što su notari dostupniji građanima jer u svakoj opštini ne postoji sud ili sudska jedinica ali mora da bude bar jedan javni beležnik", kazao je ministar pravde.
On je naveo da će garancija zakonitosti rada javnih beležnika biti mogućnost sudskog nadzora njihovog rada tako što je predviđeno da je sud koji je poverio ostavinski postupak javnom belezniku dužan da kontroliše nadzor nad radom notara i može donese rešenje o oduzmanju predmeta notaru ako radi na štetu građana, stvara nepotrebne troškove ili odugovlači postupak.Takođe, garancija će biti i mogućnost da se protiv rešenja javnog beležnika može izjaviti žalba isto kao i na rešenja koje donese sudovi.
Kako je naveo Selaković, ako na području suda sedište ima više javnih beležnika sud je dužan da im dodeljuje ravnomerno predmete, a notar može da odbije predmet i u tom slučaju sud poverava predmet notaru kome je dodeljeno najmanje predmeta.Selaković je rekao da notari po stručnoj spremi i višegodišnjem iskustvu nimalo ne zaostaju za sudijama, a uz to kandidati moraju da polože pravno-beležnički ispit i imaju obavezu stalnog usavršavanja.
"U najkraćem roku u skupštinsku proceduru biće upućen omnibus zakon, koji podrazumeva izmene oko 30 zakona koje uređuje pojedina pitanja u nadležnosti javnih beležnika", kazao je ministar pravde.Izmene Zakona o vanparničnom postupku, kako je naveo Selaković, usklađuju se i sa preporukom Saveta Evrope koja predviđa da lišenje poslovne sposobnosti treba da bude vremenski ograničeno, uz periodično preispitivanje.
On je kazao da je mera lišavanja poslovne sposobnosti u Srbiji sada trajna, a novim rešenjima uvodi se institut "vreme proverevanja", što znači da sud određuje rok u kome će se proveriti da li i dalje postoje razlozi za tu meru. Izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kako je naveo Selaković, neophodne su da bi se rešio problem funkcionisanja izvršitelja u praksi u vezi sa njihovom mesnom nadležnošću i radi usklađivanja sa novim Zakonom o sedištima i područjima sudova.
On je objasnio da je novom mrežom sudova od početka 2014. osnovano 66 osnovnih sudova umesto ranijih 34, a izvršitelji su se imenovali za područje osnovnog i privrednog suda.
Izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno je da se izvršitelji imenuje za područje višeg suda jer je to, naveo je Selaković, celishodnije od postojećeg rešenja da se oni imenuju za područje osnovnih sudova.Ministar je naveo da je u toku rad na obimnijim izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odnosno kompletna revizija tog zakona i da očekuje da će izmene biti na dnevnom redu tokom jesenjeg zasedanja parlamenta.
Predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova trebalo bi da rastereti sudove i stvori bolji pravni okvir za medijaciju. "Stvaraju se normativne pretpostavke da se posredovanjem i pregovorima reše postupci uz neutralnog posrednika. Izostaju dugotrajne iscrpljujuće i neizvesne parnice", kazao je Selaković.Najznačajnija izmena je da sporazum o rešenju spora od sada može imati i snagu izvršne isprave, uz izjavu dužnika da prihvata i sporazum i da je sporazum overio sud ili javni beležnik.Posrednici će dobijati posebne dozvole, koje izdaje Minstarstvo pravde, a traju pet godina. Predviđene su i posebne obuke za medijatore.
Ministar je rekao da Predlog zakona o pravobranilaštvu precizno utvrđuje i proširuje nadležnost pravobranilaštva, pre svega kada je reč o zastupanju pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.Posao pravobranilaštva je i da nadležne organe obavesti o tome da je Sud u Strazburu utvrdio da pravni propisi nisu usklađeni sa Evropskom konvencijom o zaštiti prava.
Selaković je precizirao i da pored zastupanja države pred međunarodnim sudom, ali i domaćim sudovima, pravobranilaštvo proširuje svoja ovlašćenja i na zastupanje onih državnih organa koji nemaju svojstvo pravnog lica.Državni pravobranilac treba da postupke učini efikasnijim, kazao je Selaković i istakao da pravobranilaštvo treba da obaveštava i insistira na obaveznom postupanju u pojedinim predmetima.Prema najavi ministra pravde, Zakon o parničnom postupku ozbiljnije izmene očekuju u jesenjem zasedanju parlamenta, a do tada predviđenim izmenama smanajuje se cenzus za izjavljvanje revizije, kako bi se pravda omogućila građanima nezavisno od imovinskog statusa.