U prihvatnim centrima u Beogradu, gde su smeštene evakuisane osobe iz Obrenovca, osim ljudi koji rade na njihovom zbrinjavanju uključene su i ekipe psihologa i psihijatara, kako bi im pomogli da lakše prevaziđu tešku situaciju u kojoj su se našli.
Koordinator timova psihološke podrške evakuisanim Ana Vlajković rekla je da su ljudi još u štanju šoka, ali da se javljaju i prvi znaci depresije, posebno kod onih koji su među prvima iseljeni.
"Stanje šoka traje od 24 sata do deset dana od samog događaja. Upravo u toj fazi treba intervenisati i pružiti prvu psihološku pomoć, koja omogućava osobama da iskažu svoje emocije", kaže Vlajković. Ona objašnjava da je važno da pored evakusanih ljudi bude neko ko ih razume, ko saoseća sa njima, želi da razgovara o svim temama koje ih tište, bukvalno da im bude rame za plakanje.
"Kod odraslih polako počinju da se razvijaju prvi znači depresije, posebno kod onih koji su prvi evakuisani", objašnjava koordinatorka i dodaje da na svaki poziv sa terena odlazi psihijatar koji može da propišu terapiju lekovima. Deca manjeg uzrasta, kako kaže, ne razumeju šta se dogodilo, ali su uplašena i bude se često noću.
"Imamo primer da je šestomesečna beba posle dva dana prihvatila da jede, tek kada su je izneli iz kolektivnog centra iz hale Pionir", prepričava iskustva sa terena Vlajković. Ona dodaje da to nije prirodno okruženje za decu, da budu bez svojih igračaka, bez svoje kuće i pozvala proizvođače igračaka i izdavačke kuće da doniraju knjige, bojanke, flomastere za mališane.
"Imali smo devojčicu koja je pričala da je stigla do 15. epizode Pepeljuge na internetu i sada nema kompjuter, ali da je srećna jer ima knjigu", priča Vlajković. Inicijativa za formiranjem timova za psihološku podršku u prihvatnim centrijma potekla je od Departmana za psihologiju, Fakulteta za medije i telekomunikaciju u Beogradu.
To je kasnije preraslo u zajedničku akciju ministarstva zdravlja, odbrane, prosvete, nauke i terhnološkog razvoja, UNICEF-a. Na terenu je oko 90 timova, koji se sastoje od pet volontera - studenata završnih godina psihologije iz Beograda, Novog Sada i NIša i supervizora psihijatra, psihologa sa višegodišnjim iskustvom.
"Supervizori su edukovani psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti, neuropsihijatri. To su osobe sa velikim radnim iskustvom koji mogu da prepoznaju teže poremećaje", zaključila je Vlajković.