Ljudska bića su prošla kroz mnoge teške i strašne uslove tokom svog postojanja. Među te uslove sa kojima se ljudi suočavaju spadaju i prirodne nepogode, poput poplava, piše Nationalgeographic.rs
Poplave su jedna od najgorih mogućih elementarnih nepogoda. One su u stanju da ubiju na hiljade ljudi, unište imovinu i zbrišu sa lica zemlje useve i stoku.
Predstavljamo vam deset najvećih i najgorih poplava u svetskoj istoriji.
10. Poplava Severnog mora iz 1212.
Ova poplava je počela u junu 1212. godine u Holandiji i odnela je oko 60.000 života. Bilo je potrebno oko šest meseci za izmeštanje i saniranje posledica. U to vreme nije bilo tehnologije koja bi upozorila na nadolazeći ciklon, a da je postojala sigurno bi na hiljade života bilo spašeno. Spada u jednu od najgorih prirodnih nepogoda u istoriji Holandije.
9. Poplava Svete Lucije
Sveta Lucija pogodila je Holandiju i severnu Nemačku 14. decembra 1287. godine. Oluja je bila odgovorna za nesreću koja je odnela oko 80.000 života. Poplava koju je oluja izazvala nazvana je po Svetoj Luciji, koja se slavila dan ranije. Neka mesta su bila u potpunosti potopljena.
8. Poplava reke Jangcekjang iz 1911.
Poplava Jangcea iz 1911. godine bila je jedna od najsmrtonosnijih nesreća koju je Kina ikada doživela. Ova reka teče 6.418 kilometara od glečera do istoka Kine. Predstavlja glavni izvor navodnjavanja, transporta i sanitacije u Kini. Najveća hidroelektrana na svetu bila je sagrađena upravo na ovoj reci. Godine 1911, Jangce je poplavio i usmrtio oko 100.000 ljudi. Ostavila je oko 40.000 ljudi bez doma i načinila imovinsku štetu od nekoliko milijardi dolara.
7. Poplava delte Crvene reke i Hanoja
Tokom Vijetnamskog rata, 1971. godine Crvena reka je 1. avgusta u svojoj delti počela da plavi i usmrtila je više od 100.000 ljudi. Grad Hanoj se nalazi tik iznad nivoa mora, što je doprinelo ovoj katastrofi.
6. Poplava Svetog Feliksa
Sveti Feliks zadesio je Holandiju 5. novembra 1530. godine, kada je veći deo zemlje pogođen vodom koja je odnela više od 120.000 života. Danas su potopljeni gradovi pretvoreni u oblasti slatine, ali je tadašnji imovinski gubitak procenjen na preko 100 miliona američkih dolara.
5. Poplava reke Jangcekjang iz 1935.
Najduža reka u Aziji i treća najduža reka na svetu 1935. godine još jednom je izazvala poplavu. Tom prilikom poginulo je više od 150.000 ljudi, a veliki broj preživelih je ostao bez doma. Nakon poplave pojavile su se i brojne bolesti širom zemlje poput malarije, dermatitisa i tuberkuloze.
4. Tajfun Nina
Na reci Ru u gradu Džumajden izgrađena je 1949. godine Bankjao brana. Proizvodila je 20 GW struje i mnogi gradovi su zavisili od struje sa ove brane. U avgustu 1975. godine, kvar na brani je doveo do plavljenja pola Kine. Više od 160.000 ljudi je poginulo, a oko milion je ostalo zarobljeno više od devet dana. Imovinska šteta bila je preko 500 miliona američkih dolara.
3. Poplava reke Huanghe iz 1938.
Dok je Drugi kinesko-japanski rat bio u punom jeku, Kina se nalazila pod velikim pritiskom, jer joj nijedan napad nije uspeo. Tada su odlučili da podignu kapiju sa brane na Huanghe reci, što je kasnije dovelo do nesrećne poplave koja je odnela živote oko 800.000 ljudi, uništilo useve i učinilo zemlju neplodnom.
2. Poplava reke Huanghe iz 1887.
Poplava iz 1887. godine bila je razorna za Kinu. Tog 28. septembra rečna voda je preplavila i usmrtila više od 900.000 ljudi. Više od dva miliona ljudi ostalo je bez doma, a oko 50.000 kvadratnih kilometara tla je potopljeno.
1. Kineska poplava iz 1931.
Poplava centralne Kine iz 1931. se smatra najsmrtonosnijom nesrećom na svetu. Počela je tokom jula 1931, kada su se reke Huanghe, Huaj i Jangce izdigle i usmrtile oko 2.500.000 ljudi na spavanju. Veruje se da je ovom poplavom bilo pogođeno ukupno 28 miliona ljudi.