Nema razloga da se stvara atmosfera histerije zbog zmija koje ljudi sve češće sreću, upozoravaju stručnjaci iz Srpskog herpetološkog društva Milutin Radovanović.
Oni posebno ističu da je potpuno neracionalno ponašanje nekih građana koji zbog zmija u pomoć zovu vojsku jer to samo dodatno komplikuje spasavanje ljudi, domaćih životinja i domova. Kako ističu, većina zmija koje se mogu sresti su potpuno bezopasne a zapravo su nam najbolji i jedini prirodni saveznici u borbi protiv glodara koji šire zaraze.
"Zmije u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu – ribarice i belouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, pa mogu delovati zastrašujuće, ali potpuno su bezazlene. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih. Nažalost, ljudi je, zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. U stvari, ljudi najčešće bez pardona ubijaju sve što makar i liči na zmiju" napomonju iz ovog društva.
Sve do sada fotografisane (viđene ili ubijene) zmije, sudeći po fotografijama na društvenim mrežama, kako dodaju, bile su smukovi i ribarice. Sve zmije, ističu, mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po vegetaciji i po kućama.
"Od otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok. Ne tvrdimo da ih nije moguće sresti u poplavljenim područjima, posebno uz reku Savu – neke su mogle i doplutati iz uzvodnih predela – ali čak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost" ističu stručnjaci.
Naše otrovnice se, dodaju, od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cikcak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.
"Kao i druge životinje, zmije samo pokušavaju da se spasu i pobegnu na suvo. Nisu se naprasno pojavile niotkud, uvek su bile oko nas. Nisu donete odnekud i puštene da bi nam dodatno zagorčale život. I njih voda isteruje iz skloništa; uplašene su, dezorijentisane i nervozne, baš kao i mi".
Već se u poplavljenim područjima pojavio i veliki broj glodara, koji takođe samo pokušavaju da se spasu od vode. Mnogima su gnezda upravo u nasipima pored reka, i sad su potopljena i razrušena. I glodara je uvek bilo svuda oko nas, ali ih u uslovima kakvi su sada ima više na neuobičajenim mestima.
Često su pacovi osnovni, presudni faktor u izbijanju i širenju strahovitih epidemija. Zmije ne prenose nijednu bolest na ljude. Zmije se hrane glodarima. Mogu da se zavuku i tamo gde mačke i psi ne mogu. Odrasli smuk može da pojede čitavo leglo pacova. Zmije mogu pomoći da se umanji broj pacova i miševa.
Takozvana najezda zmija, dalje objašnjavaju, je pojava kojoj zapravo treba da se radujemo. One su nam pravi u stvari jedini prirodni saveznik u borbi sa glodarima.
Ukoliko primetite zmiju, zaobiđite je, pustite je da prođe ili je, ako je baš neophodno, uklonite sa puta – dovoljno je pomeriti je štapom. Nijedna zmija neće napasti čoveka osim u samoodbrani (vodene zmije čak veoma retko pokušavaju i da se brane).
Ako vas smuk ili ribarica i „napadnu“, ništa vam se ne može dogoditi. U slučaju da zaista naiđete na otrovnu zmiju, takođe je prosto zaobiđite ili sklonite. Ako vas ipak ujede otrovna zmija, pod uslovom da ste potpuno sigurni da ste dobro prepoznali vrstu, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji treba da daju protivotrov.