NJUJORK - Mladi Amerikanac Metju Trineti, nekadašnji IT konsultant, danas bloger i izdavač, a pre svega svetski putnik i zaljubljenik u Srbiju objavio je emotivni tekstu za portal "Hafington post" o tome zašto sada treba pomoći Srbiji.
"Možda ste čuli da se Srbija i druge zemlje na Balkanu trenutno suočavaju sa užasnim poplavama", počinje Trineti priču i objašnjava američkim čitaocima da je reč o najgorim poplavama u ovom delu sveta u proteklih 120 godina, u kojima su uništeni mnogi putevi, zgrade i domovi. Broj žrtava raste, više od 25.000 ljudi evakuisano je iz svojih domova i tim porodicama očajnički su potrebni hrana, voda, odeća, ćebad, lekovi i druge stvari, kaže on.
"Takođe, moguće je da niste ni čuli da se nešto grozno desilo u Srbiji, a moguće je i da ne znate gde je Srbija (ne, to nije Sibir, hladna oblast na severu Rusije; Srbija se nalazi u Jugoistočnoj Evropi)", precizira Trineti.
"Iskren da budem, da mi Srbija toliko ne znači, verovatno ni ja ne bih toliko obraćao pažnju na to šta se dešava. Nisam Srbin. Ne živim u Srbiji. Zašto mi je onda toliko stalo do Srbije?"
Prvi put je, kako kaže, došao u Beograd 2012. godine, pa 2013, i onda opet 2014, pre samo dva meseca.
"Pisao sam o Srbiji ovde na Hafington Postu. Govorio sam o Srbiji i prijateljima koje sam tamo stekao. Čak sam se zaljubio u Srbiju", navodi on.
"Za nas srećnike koji putujemo, postoje neka mesta na svetu koja nam dotaknu srca na neobjašnjiv način. Nekada su to ljudi. Nekada je to priroda. Nekada su okolnosti pod kojima smo došli na neko mesto, a obično je kombinacija svih tih i mnogo više faktora", kaže on.
Čak i kada se ne može objasniti tačan razlog za to, "ne možemo da se oslobodimo tih mesta. Ona su nas uvukla. Naše oči uvek će zasijati kad ih pomenemo".
"I mi postajemo zagovornici tih mesta koja su nelogično i neočekivano ušla u naše živote. Postajemo borci za ova mesta, koja većina ljudi nikada neće doživeti, iz razloga koje mnogi ljudi nikad neće razumeti", piše Trineti.
Ljudi kojima se to desi, kako kaže, imaju veliku odgovornost.
"Hteli to da prihvatimo ili ne, ova mesta zauvek su nas zadužila, i ona postaju naša odgovornost - da podignemo svest i pozovemo na akciju pomoći ovim mestima kada im je ona potrebna", poručuje on.
A putnici, po njegovom mišljenju, treba da se usprave i predstave mesta koja su im promenila život, koja su ih oblikovala u ono što su danas i kako vide svet.
"Srbija je to mesto za mene. A danas, Srbiji očajnički treba pomoć", kaže on i pita: "Ako se ljudi poput nas ne založe za mesta koja su ih dotakla, ko će?"
Lokalno stanovništvo, susedi, dijaspora, odgovara on i dodaje da Srbija, međutim, nije bogata zemlja i da nema ni izbliza snažan sistem podrške poput SAD ili drugih razvijenih zemalja.
"Srbiji je potrebna pomoć sa strane. Potrebna joj je naša pomoć", kaže on navodeći da to vidi kao šansu da ustane i uzvrati Srbiji koja mu je, kako sam kaže, toliko toga dala.
"Važno je pomoći Srbiji, ali ne radi puke pomoći. Srbiji treba da pomognemo, jer ćemo time mnogo više pokazati svetu - da cenimo mesta koja su nas oblikovala", objašnjava Triniti.
Najosećajniji putnici znaju da nije smisao u tome da se putuje samo radi iskustva. Cilj je dati onoliko koliko uzimaš, kad možeš.
"Značaj pomaganja Srbiji je zapravo značaj pomaganja svim zemljama koje su nas dotakle. Važno je da se na kraju setimo da smo svi u istom timu".
Prema njegovim rečima, važno je shvatiti da se sećanjem na mesta koja su ostavila utisak na nas, omogućava nastavljanje ciklusa davanja i primanja.
"Ako vas je ikad dotaklo neko mesto, kao što je mene Srbija, mislim da ćete shvatiti zašto je važno pomoći Srbiji. Naravno, apelujem da pomognete Srbiji i drugim balkanskim zemljama, ako možete", kaže on.
"I na samom kraju, molim vas da podelite ovaj članak kako bi se podigla svest. A čak i ako to ne uradite, molim vas setite se da se založite za mesta koja vas oblikovala na vašim putovanjima", poručuje Triniti čitaocima "Hafington posta".
Inače, ovaj mladi Amerikanac angažovao se takođe u prikupljanju novčanih sredstava za pomoć poplavama ugroženim područjima u Srbiji.