Pismo majke upućeno sinu koje se širi društvenim mrežama univerzalno je i odnosi se na sve sinove i majke.
Svako od nas bi mogao, barem delom, da se pronađe u ovome... Pismo vam prenosimo u celini.
Drago dete,
Sada još nisam ostarila, a kada me budeš video takvu, budi strpljiv sa mnom i pokušaj da me razumeš. Ako se isprljam u vreme ručka i ako ne mogu sama da se obučem, budi strpljiv...
Seti se samo sati, koje sam potrošila dok sam te tome naučila... I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovno, nemoj me prekidati, saslušaj me... Kada si bio mali, morala sam da ti istu priču čitam uvek ponovno, pre nego što si utonuo u san...
Ako ne budem želela da se kupam, ne ismevaj me i ne vređaj.
Seti se kako sam morala da te jurim i izmišljam milion razloga kako bi ti ušao u kadu... Kad spaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati sa podsmehom na licu... Ja sam tebe naučila mnogo stvari: pravilno da jedeš, pravilno da se obučeš, da se suočiš sa životom...
Ako nekad dok pričamo zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena, da se prisetim i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati... Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to, da sam s tobom i da znaš da me saslušaš...
Ako ne budem želela da jedem, nemoj me prisiljavati. Sama znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne... Kada mi umorne noge više ne dozvole da hodam, pruži mi ruku jednako kao što sam je ja pružala tebi, kada si pravio prve korake...
I ako ti jednom kažem, da više ne želim da živim, da želim da umrem, ne ljuti se na mene, jednoga dana ćeš me razumeti. Jednom ćeš spoznati, da sam ti uprkos svim učinjenim greškama, želela samo najbolje i da sam pokušala da te pripremim na putovanje života...
Ne budi tužan, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćnim, kada me budeš gledao pored sebe takvu... Budi mi oslonac, pomozi mi da završim putovanje sa ljubavlju i strpljenjem...
Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvala samo za tebe.
(Dnevno.hr)