BEOGRAD - Hrabrost na delu!
Za spasilačke akcije u potopljenom Obrenovcu značajnu ulogu odigrali su hrabri lokalci, koji su na najkritičnije adrese ugroženih navodili profesionalne ekipe Vojske Srbije, Vatrogasne brigade, policije, Žandarmerije, Gorske službe i ruskih specijalaca!
Pomoć komšijama
- Moja dužnost bila je da pomognem svojim komšijama. Ne ide da ljudi sa strane dolaze da spasavaju moje Obrenovčane. Zato sam na raspolaganje stavio svoju snagu i život, a to što u potopu nije izginulo više ljudi i zahvalnost na njihovim licima je najveća nagrada koju sam mogao da dobijem - započinje priču ovaj mladić, koji je bez adekvatne opreme u nabujaloj Kolubari vozio čamac, plivao pored njega, ronio, preskakao ograde, nosio ljude na ramenima, i tako bez prestanka tri dana.
Dobio hipotermiju
- Svega sam se nagledao! Bujice koja prevrće čamac s majkom i četvoro dece, momka koji se u vodi 2,5 sata držao za drvo dok ga nisam popeo na leđa. Dobio je hipotermiju, nije znao ni kako se zove. A najpotresnija slika koju neću zaboraviti je otac koji na stolici čitavu noć držao dečaka od 11 godina s plazmom u rukama, dok lagano nestaju u vodi. Došao sam u pravi čas - objašnjava heroj i dodaje da je najhrabrija bila devojčica koja je pitala: „Čiko, je l‘ može još jedan krug čamcem?“
Katastrofalni uslovi
BABA GA JURILA METLOM
Kokan kaže da su uslovi u kojima su on i njegovi prijatelji spasavali stanovništvo bili nepojmljivi.
- Čamcima su otkazivale pente, stalno sam menjao nakvašene uniforme koje sam dobijao u zavisnosti od toga sa čijim sam timom radio, prvi sendvič sam pojeo posle 26 sati akcije, žena nije znala gde sam, dok nisam prošao pored svoje kuće da joj u prolazu dobacim da sam živ - ispričao je ovaj momak koga je baba koja nije htela da se evakuiše, pojurila metlom.