SREMSKA MITROVICA - Konačno su na sigurnom.
- Prošlo je više od deset dana, a još uvek ne mogu da spavam normalno. Pred očima mi je voda, a u glavi odjekuju vapaji ljudi koji dozivaju pomoć...
Ovako počinje priču za Kurir Ljiljana Dimitrijević, majka trogodišnje devojčice Jane, čiju smo fotografiju s vojnikom koji je drži u naručju izabrali za plakat za veliku podršku prikupljanja pomoći ugroženima „Hoću kući! Pošalji poruku na 1003“. Oni se sada nalaze u Sremskoj Mitrovici, kod Ljiljanine tetke, i planiraju da uskoro iznajme stan u Beogradu. Dok se ne stvore uslovi za normalan život u Obrenovcu, kažu...
Jeza i strah
Ljiljana kaže da ju je, onog trenutka kad je videla Janinu fotografiju sa spasiocem, obuzela jeza i strah isti kao i tog dana kada se kao samohrana majka borila za život svog deteta.
- Drugarica mi je rekla: „Eno ti Jane na naslovnoj strani Kurira!“ Kad sam je videla, počela sam da plačem, ceo film mi se vratio u glavi... Jutro oko 7 sati, sama na trećem spratu u stanu s Janom, čuje se huk vode koja nadolazi i glasovi ljudi koji pozivaju pomoć. Jednu ženu sam čula da je tri puta viknula „Upomoć!“ i nakon toga se više nije čula. Setila sam se i terase na drugom spratu, s koje su nas preuzeli i stavili u čamac. Voda je bila duboka oko osam metara. Jana je zgrabila lutku i nije je puštala. Počela je od straha da plače i da traži da se vrati kući. Bile smo u čamcu koji se ljuljao do te mere da mi je pozlilo. Čvrsto sam držala dete i pokušavala da je smirim. U jednom trenutku, dok smo prilazili hotelu u Obrenovcu, čamcem smo udarili u banderu za rasvetu, te nas je voda zapljusnula, bile smo mokre do gole kože. Janu je iz čamca preuzeo spasilac dok je plakala. Poljubio ju je i pokušao da je umiri. Tada je nastala ta fotografija... - priseća se Ljiljana dok nam objašnjava da je njen stan u zgradi u delu Obrenovca poznatom kao Šljivice.
Uplašila je voda
Prekida je Jana dok drži naš poster u rukama.
- Mama, to je onaj čika što me je spasao, a ja sam plakala. Uplašila me prljava voda, a i onda kad je naš čamac udario - objašnjava devojčica i dodaje: „Volela bih da mogu da ga poljubim i da mu zahvalim“.
Mama Ljiljana takođe ima želju da upozna njihovog spasioca.
- Volela bih da ga vidim. Da mu se lično zahvalim... Ne znate vi kako je to kad vam neko spase dete. Dužnik sam mu za ceo život - navodi ona boreći se da ne pusti suze.
Ostali skoro bez ičega
SRUŠILA SE I KUĆA JANINOG DEKE
Voda je toliko brzo dolazila da je cela kuća mog oca za nekoliko sati bila potopljena. Bila je prvo do polovine kuće, potom joj se samo krov video, a zatim se cela srušila. Srećom, tata i mama su je napustili na vreme. Nedaleko odatle je i kuća mog brata, i on je s porodicom uspeo da se spase, ali su nam kod njega na krovu ostala dva psa rotvajlera - kaže Janina mama Ljiljana.
Veselo dete
OBOŽAVAM CECU I BIĆU MANEKENKA
Iz razgovora s malom Janom saznali smo da će, kad poraste, biti manekenka i da joj se lutka koju je čvrsto držala dok ju je spasilac iznosio iz čamca - zove Sara.
- Kad porastem, biću manekenka, a volim i da pevam. Najviše volim Cecu i volela bih nju da upoznam - rekla je devojčica, koja je juče nasmejana uživala u poziranju našem foto-reporteru.