Trendovi u dijetama se stalno menjaju, ali neki mitovi nastavljaju da žive. Iako smo prethodnih godina od niskomasne ishrane prešli na onu koja izbacuje ugljene hidrate, a oni koji su zaobilazili mlečne proizvode sada beže od glutena, neistine i laži nastavljaju da žive iz dijete u dijetu. Pogledajte koje su to najopasnije laži, i zašto ne treba u njih da verujete.
Svake godine imamo neku novu dijetu, ali ove neistine nastavljaju da žive
1) Ne smete da jedete posle sedam sati uveče
Jednostavno ne postoji neko univerzalno vreme u koje bi svi trebalo da prestanu da jedu. To je sve individualno, jer ljudi ustaju i ležu u krevet u različito vreme. Na primer, Amerikanci generalno večeraju prilično rano u odnosu na druge nacije, a opet važe za jednu od najdebljih populacija. Osim ako osoba nema neki poremećaj, koji zahteva unošenje hrane u tačnim i preciznim intervalima, ne bi trebalo da se opterećuje satom već time kako se oseća. Naravno, to ne znači da treba da pojedete hamburger u krevetu, a zatim da se okrenete na stranu i zaspite. Vodite računa šta jedete i u kojoj meri, ali ne opterećujte se satom.
2) Od ugljenih hidrata se gojite i nisu vam potrebni
Ovo je zausta opasan mit u koji, nažalost, mnogo žena veruje. Sa izuzetkom specifičnih dijeta, koje se daju iz medicinskih razloga, izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane može da bude jako opasno. Naime, kada ih ne jedemo, naše telo ne može da funkcioniše optimalno. Samo mozak koristi oko 130 grama ugljenih hidrata dnevno, a ovo gorivo nam je potrebno i za proizvodnju serotonina. A ovi molekuli su nam posebno potrebni ako se bavino nekom vrstom fizičke aktivnosti, jer predstavljaju glavni izvor energije. Dakle, žitarice od celog zrna i voće bi trebalo da se nađu svakodnevno na vašem meniju, a proste šećere možete slobodno u potpunosti da izbacite.
3) Paleo dijeta je idealna jer zahteva da se hranimo kao naši preci
Ova dijeta podrazumeva da se jede samo hrana koju su jeli i naši preci. Paleo dijeta podrazumeva da jedemo kao pećinske žene. To podrazumeva da se jede samo hrana koja može da se ulovi, upeca, uhvati ili skupi, kao što su meso, riba, školjke, jaja, povrće, korenje i voće. Ne jedu se namirnice kao što su zrna, mleko, mahunarke, so i šećer. I dok biste bez soli i šećera mogli slobodno da provedete ostatak života, izbegavanje žitarica od celog zrna, mahunarki i mlečnih proizvoda nije dobra ideja. Ako ih eliminišete, mogli biste svoje telo da ostavite bez vitalnih hranljivih materija, koje su bitne jer se bore protiv raznih bolesti.
4) Možete da se hranite po krvnoj grupi
Ovakve dijete su ranije bile prilično popularne, a zasnivale su se na tome koje su krvne grupe starije i kako su se hranili naši preci. Tako se predpostavlja da su oni koji imaju nultu krvnu grupu potekli od ljudi koji su lovili, i da im zato najbolje leži meso. Objašnjenje je veoma jednostavno - iako u teriju zvuči lepo, ne postoji ni jedan jedini naučni dokaz da je ovo ispravno.
5) Sokovi su zdravi a detoksikacija je neophodna
Iako vam povremena detoksikacija organizma neće škoditi, jako je bitno da sa time ne preterujete. Naime, jetra i bubrezi predstavljaju naš sistem za detoksijkaciju, koji kod zdravih ljudi savršeno obavlja svoj posao. Oni fantastično otklanjaju toksine iz našeg organizma i bez pomoći sokića. S druge strane, postoje i neki očigledni nedostaci voćnih i povrćnih sokova - nemaju dovoljno masti, proteina, esencijalnih masnih kieslina kao ni vlakana. Ovi hranljivi sastojci su veoma bitni za sveobuhvatno zdravlje i bez njih ne možemo imati izbalansiran obrok. To ne znači da treba da izbegavate zdrave sokove, samo nemojte bazirati ishranu na njima.
6) Od masti se gojite
Masti uopšte nisu toliko opasne koliko se veruje, ako znate da razlikujete dobre od loših
Masti, proteini i ugljeni hidrati su podjednako bitni u našoj ishrani, i izbegavanje bilo koje od ovih komponenti može da bude opasno. Organizmu su potrebna sva tri sastojka, pa ako neki ne unostite, može da vam se desi da imate napade gladi, da jedete i kada ste siti i da jedete na nervnoj bazi. Ako unosmo sve što nam je potrebno, ovakvih problema nećete imati. Jedan od najboljih dokaza da su masta zapravo zdrave jeste mediteranska ishrana, u kojoj dominiraju masti (maslinovo ulje, mahunarke, koštunjavo voće i zemenke). Ne samo da je ovakva ishrana dobra za kilažu, već i Grci ređe oboljevaju od srčanih bolesti u odnosu na druge nacije.
7) Gluten je loš za sve ljude
Gluten je loš samo za one lude koji su preosetljivi na njega. Za sve ostale, gluten nije ni najmanje opasan niti štetan. Dobra strana ovakve ishrane jestu u tome što se onda ljudi često hrane zdravije, jedu više voća i povrća, ali neprotrebno je izbegavati zdrave žitarice samo zbog glutena. Iako je ovo jedna od najpopularnijih dijeta trenutno, jednostavno nećete imati nikakve koristi od nje, ukoliko niste preosetljivi na gluten.
(Žena Blic)