PREŽIVESMO JOŠ JEDAN SMAK SVETA: Danas je trebalo da nas pojede oblak kiseline
U septembru 2005. magazin "World week news" objavio je tekst o smrtonosnom oblaku kisele prašine koji se približava Zemlji i progutaće je 1. juna 2014. godine.
Taj oblak, u kojem se skriva crna rupa, udaljen je od zemlje 28.000 svetlosnih godina i uništava sve što mu se nađe na putu - komete, asteroide, planete i zvezde. I to vrzino kolo, koje su uplašeni astronomi zvali "oblakom haosa", ide pravo na Zemlju, upozoravao je autor teksta, Majk Foster s Kembridža.
On je ozbiljno tvrdio da je ovaj oblak kosmičke prašine zapazila rendgenska opservatorija NASA 6. aprila. Čudo dostiže 16 miliona kilometara u prečniku i čine ga "magline kiseline". Zemlju treba da dosegne baš na današnji dan.
Čak su ga, navodno, i snimili - izvesni dr Albert Šervinski iz Centra za astrofiziku Kembridža tvrdio je da oblak "izgleda kao ogromna svinja, rastvorena u kaci punoj kiseline".
NASA nije želela da paniči, ali je uputila radoznale da zamisle Mlečni put kao pismo savršeno ispisano mastilom koje neko poliva čašom vode, pa se razliva i gubi. To radi taj oblak kiselina sa svim što mu se nađe na putu. Čak i ugledni fizičar Stiven Hoking, koji je godinu dana ranije revidirao svoju teoriju crnih rupa, veruje da ništa ne može dapobegne od njegovog "gravitacionog zagrljaja".
"Crna rupa u centru Andromede je oko 15 puta veća od one u centru naše galaksije. Ovo putovanje je kao skakanje iz tiganja u vatru", upozoravao je dr Šervinski.
Ovo apokaliptično upozorenje preneli su svi mediji.
I sad: U tekstu se upotrebljava ime priznatog naučnika Stivena Hokinga (radijacija, crna rupa, oblak prašine); crna rupa u centru naše galaksije stvarno je udaljena 28.000 svetlosnih godina, a galaksija Andromeda 2,1 milion svetlosnih godina. Same institucije Kembridž i NASA nose veliku ozbiljnost i težinu, što znači da članak mora da je naučno zasnovan i istinit, zar ne?
Baš i ne. Prvo, 16 miliona kilometara je za astronomiju sitna količina. Prosečna udaljenost Zemlje od Sunca je 149.597.868 kilometara. Pa šta je onda 16 miliona kilometara? Ali - zvuči.
Dalje, oblak tih dimenzija ne bi ni osmudio Zemlju, a kamoli da je uništi. Osim toga, brzina kojom se on kreće ista je kao brzina kojom se prema čoveku kreće - virus gripa. I efekat je isti.
Konačno, bile su potrebne godine da neko pogleda da li u Centru za astrofiziku u Kembridžu postoji Albert Šervinski. Zamislite, ne postoji.