Momir Marić završava studije u šezdesetoj jer ga je rano zaposlenje odvojilo od Pravnog fakulteta
KRAGUJEVAC - Nema povratka!
- Šta god se dogodilo, u tom trenutku jedino je to moglo da se dogodi. Tako shvatam život. Zato se i ne kajem što sam izabrao ovaj put da njime krenem.
Nikad nije kasno
Ovako - filozofski, Momir Marić, apsolvent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, u šezdesetoj godini tumači svoju odluku da pre trideset i kusur godina zapostavi učenje zarad bavljenja poslom sekretara mesne zajednice u rodnoj Dragobraći, prigradskom naselju Kragujevca. Zato danas, sede kose i samo koju godinu pred odlazak u penziju, noću bdi nad knjigom. Danju ne može. Radi.
- Za zaposlenje na radnom mestu na kojem sam proveo ceo vek u to vreme mi je bio potreban samo „stepen“ da budem pravnik. Onda me posao odvukao dalje od nauke. Ali zavetovao sam se ocu na samrti da ću kad-tad završiti studije, makar na fakultet odlazio poguren od starosti, oslonjen na štap. Zato sad učim, iako sam valjano stariji od mnogih profesora. Lane sam dao tri ispita. Na Međunarodno trgovinsko pravo i Privredno pravo izlazim za koji dan i onda mi ostaju još dva predmeta za junski rok. Daće bog, diplomiraću. Konačno, nada se Momir.
Priznaje da nije lako učiti kad je čovek u trećem dobu.
- Tokom dana sam u kancelariji i na terenu, jurcam u želji da od mog sela Dragobraća napravim grad, po podne se bavim poljoprivredom, onda malo dremnem, pa uveče zalegnem na knjigu. Tešim se tako što kažem da starim koliko moram, a podmlađujem se koliko mogu. U tome mi pomaže učenje pod stare dane.
Savet mladima
Mladima savetuje da studije okončaju na vreme, i to više zbog države nego zbog sebe.
- Ponavljam - ja ne žalim ni za čim, radio sam dobro, uskoro ću diplomu da uzmem i za koju godinu odoh u penziju. Iako mi sadašnji fakultet izgleda manje ozbiljan nego u „ono“ vreme, današnje generacije moraju da uče i brzo i mnogo. Našu posrnulu Srbiju mogu da podignu samo misleći i učeni mladi ljudi, slovenske kreativnosti, nemačke preciznosti i discipline. Inače nam nema spasa - zabrinuto konstatuje Momir Marić i dodaje:
- Nadam se da od juna više neću biti večiti student!
(B. V.)
- Šta god se dogodilo, u tom trenutku jedino je to moglo da se dogodi. Tako shvatam život. Zato se i ne kajem što sam izabrao ovaj put da njime krenem.
Nikad nije kasno
Ovako - filozofski, Momir Marić, apsolvent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, u šezdesetoj godini tumači svoju odluku da pre trideset i kusur godina zapostavi učenje zarad bavljenja poslom sekretara mesne zajednice u rodnoj Dragobraći, prigradskom naselju Kragujevca. Zato danas, sede kose i samo koju godinu pred odlazak u penziju, noću bdi nad knjigom. Danju ne može. Radi.
- Za zaposlenje na radnom mestu na kojem sam proveo ceo vek u to vreme mi je bio potreban samo „stepen“ da budem pravnik. Onda me posao odvukao dalje od nauke. Ali zavetovao sam se ocu na samrti da ću kad-tad završiti studije, makar na fakultet odlazio poguren od starosti, oslonjen na štap. Zato sad učim, iako sam valjano stariji od mnogih profesora. Lane sam dao tri ispita. Na Međunarodno trgovinsko pravo i Privredno pravo izlazim za koji dan i onda mi ostaju još dva predmeta za junski rok. Daće bog, diplomiraću. Konačno, nada se Momir.
Priznaje da nije lako učiti kad je čovek u trećem dobu.
- Tokom dana sam u kancelariji i na terenu, jurcam u želji da od mog sela Dragobraća napravim grad, po podne se bavim poljoprivredom, onda malo dremnem, pa uveče zalegnem na knjigu. Tešim se tako što kažem da starim koliko moram, a podmlađujem se koliko mogu. U tome mi pomaže učenje pod stare dane.
Savet mladima
Mladima savetuje da studije okončaju na vreme, i to više zbog države nego zbog sebe.
- Ponavljam - ja ne žalim ni za čim, radio sam dobro, uskoro ću diplomu da uzmem i za koju godinu odoh u penziju. Iako mi sadašnji fakultet izgleda manje ozbiljan nego u „ono“ vreme, današnje generacije moraju da uče i brzo i mnogo. Našu posrnulu Srbiju mogu da podignu samo misleći i učeni mladi ljudi, slovenske kreativnosti, nemačke preciznosti i discipline. Inače nam nema spasa - zabrinuto konstatuje Momir Marić i dodaje:
- Nadam se da od juna više neću biti večiti student!
(B. V.)
Opet bi na isti fakultet
PRAVA NISAM VOLEO,
A DANAS BIH BAŠ TO ODABRAO
Momirova ljubav još iz dečačkih dana bilo je slikarstvo, ali mu otac nije dao da ide na Likovnu akademiju.
- Kazao mi je da nema para za moje mangupiranje po Beogradu. Tako sam među fakultetima u Kragujevcu odabrao pravo, iako ga nikad nisam voleo. Međutim, da sada ponovo upisujem studije, baš bih odabrao Pravni fakultet i završio ga pre roka, ne bih li što pre počeo da bistrim vodu mutnog pravosuđa. Loše namere i bezakonje doveli su nam naciju do istrebljenja - objašnjava Momir zbog čega pravnim naukama danas pridaje veliki značaj.