Maturantu Građevinske škole Nenadu Stojnevu, koji je ne maturu dojahao na kobili Cveti, mobilni telefon ne prestaje da zvoni.
Zovu novinari, prijatelji, rodbina, a poruke podrške i oduševljenja preko društvenih mreža stižu i iz Bosne i Hercegovine.
"Nisam očekivao da će to izazvati ovoliku pažnju. Imam utisak da ne postoji osoba u Srbiji koja za vikend nije čula o meni i mom podvigu. Nisam to uradio zbog popularnosti, već da ostvarim ideju još iz II razreda, a ispalo je da sam učinio nešto zaista neobično i pomerio granice očekivanog", rekao je Nenad.
Nije dozvolio da jak pljusak poremeti njegovu zamisao, tako da je sa kišobranom koji mu je ostavila sestra zajahao Vizantijskim bulevarom. Momak u svečanom odelu sa leptir mašnom na konju ostavio je drugove i profesore ispred restorana bez daha.
"Vozači su trubili, otvarali prozore, profesorka je bukvalno zinula od uzbuđenja. Društvo sam pozvao da bude ispred restorana uz izgovor da se grupno fotografišemo, ali mnogi su ipak ostali unutra zbog kiše. Nema veze, videli su me sledećeg dana na slikama", priča Nenad.
Nije mu smetalo što je na proslavi pre plesa morao prvo da osuši odelo, a vest o njegovom neobičnom činu brzo se pročula restoranom.
"Dolazili su, tapšali me po ramenu, pričali: "Bravo, care!" U šali su me pitali gde sam "parkirao" konja. Njega su, inače, momci iz KK "Nonius", koji su mi pomogli da sve ovo izvedem, vratili nazad u klub", rekao je Nenad.
Na pitanje zašto na konju "princa mature" nije bilo i devojke, Nenad odgovara da bi kiša njegovoj "Pepeljugi" sa kojom je sedeo zajedno u klupi pokvarila šminku i frizuru.
Uvek drugačiji
O tome da se ovaj momak uvek razlikovao od vršnjaka, svedoče i njegovi drugovi iz odeljenja IV/1 na smeru visokogradnje.
"Kada sam došao u ljubičastim pantalonama u školu, neki su govorili da sam lud. E, sad sam hteo da budem još luđi!", kaže Nenad. Želja da bude originalan nije jedini razlog zbog kog je odlučio da dojaše na maturu. Važniji od toga je namera da pokaže ljubav prema konjima koju gaji još od detinjstva.
"Kao dete sam jahao sa ocem, a on mi je za 18. rođendan poklonio kobilu Lenu koju čuvaju baba i deda u selu na Besnoj kobili. Najviše volim da odem tamo, pustim je da pase i uživamo. Druženje sa konjima tako relaksira!", priča ovaj maturant.
Njime se posebno ponose roditelji i sestra Jelena koji u Vranju čitaju tekstove o tome kako je Nenad pokazao vršnjacima da skupi automobili nisu "in".
To će, kaže, uraditi još jednom, kada će, kao budući student Građevinsko-arhitektonskog fakulteta, projahati Pobedinom i na konju izaći uveče u grad.