Milka Jakšič (95) iz Bosanske Krupe jedna je od retkih živih na našim prostorima koja je bila učesnik Drugog svetskog rata i član NOR-a, na poziv Branka Ćopića. Rođena u Bosanskoj Krupi 20. novembra 1920. godine.
Baka Milka je jedva proživela napad ustaša na njihovo selo. Kada je pala u njihove ruke, jedan od komadanata zatvorio je u sobu i pokušao silovati.
Iako sam u desetoj deceniji života moja sećanja na taj period jako su sveža. Mlada sam uzela pušku i krenula sa drugovima i drugaricama, a sve na poziv Branka Ćopića. Moji roditelji su bili protiv, ali želja u meni bila je jaka. Moj otac, muž i braća su bili partizani. Jednog dana ustaše su došle našoj kući, otac nije bio tu. Njihov komadant me zatvorio u sobu i pokušao silovati, na sreću uspela sam pobeći kroz prozor. Mama je otišla po tatu 3 kilometra daleko, kad je došao ustaše su ga zaklali, priča vremešna starica koja nije izgubila samo oca, u partizanima su bili i njen muž i braća i svi su stradali od zle ruke..
Maršala Tita upoznala je u Drvaru gde mu je kuvala kafu. Kako kaže, Tito je prema njoj i drugima uvek se ophodio sa poštovanjem. I tako je bilo pet godina. Dobila je 11 odlikovanja, a spomenice joj je uručio lično Josip Broz Tito. Njegovu suprugu Jovanku upoznala je u Beogradu. Često je bila u društvu Tita i njegove Jovanke. Za njih ima samo reči hvala.
Bio je jako dobar prema svima. Svaki put kad bi mu skuvala kafu, Tito bi rekao: Hvala drugarice Milka. Tada je vladalo poštovanje i svi smo zadovoljni. Drug Tito lično mi je dao odlikovanja i spomenice. Od 1941 do 1945 godine dobila sam ukupno 11. Bilo je teško, ali opet bih sve uradila. Sada imam samo ćerku u Tuzli koja se brine o meni. Moji sinovi su poginuli od zle ruke. Titovu suprugu Jovanku upoznala sam u Beogradu gde sam živela 12 godina. Nakon rata često sam menjala adrese, neretko sam bila u pratnji Maršala Tita. Sloboda je vladala na svakom koraku, niko vas nije pitao za ime, spavalo se u parku, dodaje Milka.
Za današnje vrijeme kaže da je puno mogućnosti, ali i da je turbulentno, dok mladina uglavnom nema budućnosti. Ova ljupka baka u svojoj sobi u Domu penzionera ima puno albuma slika iz davnih vremena koje se priseća kroz suze.