Autor romana o Principu: U knjizi sam otkrio ljudsku stranu mladih revolucionara

Nemanja Pančić

Pominju se carevi i kraljevi, državne granice, politički odnosi i geostrateški interesi, a nikog, ili skoro nikog, ne zanima šta je bilo u glavi i duši tih mladih ljudi

Roman „Gavrilo Princip, besmrtna mladost“, nastao iz pera novinara Momčila Moce Petrovića, književni je prvenac izdavačke kuće „Adria Media Srbija“. Prati sudbine organizatora i izvršioca atentata na prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914. godine.

Petrović objašnjava zašto se latio ove teme ali otkriva i ljudsku stranu mladih revolucionara njihove emotivne lomove i strahove kao i sudbinu devojke u koju je Princip bio ludo zaljubljen i s kojom se poslednji put sastao veče pred atentat.

Znali ste da će se, povodom stogodišnjice početka Velikog rata, naveliko pisati o Sarajevskom atentatu, a ipak ste se latili ove teme. Zašto?
- U diskusijama o Sarajevskom atentatu, u kojima učestvuju istoričari i političari iz celog sveta, nekako su se izgubili ljudi koji su atentat izvršili. Pominju se carevi i kraljevi, državne granice, politički odnosi i geostrateški interesi, a nikog, ili skoro nikog ne zanima šta je bilo u glavi i duši tih mladih ljudi. Ne zaboravimo da su i Gavrilo Princip i ostali bili, mereno današnjim aršinima, vrlo mladi ljudi.

Gavrilo Princip, Nedeljko Čabrinović i Tifko Grabež, junaci vaše knjige, imali su po 19 godina?
- Po zakonima Austrougarske bili su maloletni. Zamislite samo njih u poslednja dva meseca uoči atentata... Oni su iskreno i čvrsto odlučili da izvrše samoubistvo pošto ubiju Ferdinanda, čak se nisu ni dogovarali šta će reći u istrazi ako ih uhapse jer su računali da će biti mrtvi. I ti mladi ljudi dva meseca žive sa svešću da su im to poslednji dani! Presudnu ulogu da se latim pisanja ovog romana imao je onaj momenat kad sam pročitao da je Nedeljko Čabrinović, koji je na Ferdinanda bacio bombu, ujutru na dan atentata, pošto se pozdravio sa sestrom, otrčao u šupu i tamo plakao desetak minuta!

Na časovima istorije o tome se ne uči...
- Ne uklapa se u sliku o herojima. Međutim, to o plakanju nije umišljeno, on je sam to priznao na suđenju. I ova epizoda, i ostale, svi događaji u ovom romanu su istiniti. O njima u arhivama postoje dokumenta i zapisani su iskazi pouzdanih svedoka.

Po čemu se vaša priča razlikuje od mora drugih naslova koju su dosad objavljivani?
- Nezahvalno je da ja poredim svoju knjigu s drugim, ali mislim da je to sagledavanje atentata izbliza, iznutra, pristup koji je, kad je ova tema u pitanju, dosad vrlo malo korišćen.

Kurir štampano

Otkriće
PRIČA O ŽENI U KOJU JE PRINCIP BIO ZALJUBLJEN

Gotovo je nepoznata i priča o devojci u koju je Princip bio zaljubljen...
- Jelenu Jezdimirović pominje u svojim sećanjima Ratko Parežanin. On je bio nekoliko godina mlađi od Principa i Grabeža i živeo je s njima u stanu u Carigradskoj ulici u Beogradu. Jelena se docnije udala i radila kao profesorka u sarajevskoj Prvoj gimnaziji. O Gavrilu je posle Drugog svetskog rata pričala novinaru ondašnje Borbe. A godine 2000. jedna njena prijateljica, koja je tad imala 97 godina, svoje sećanje na Jelenu i Gavrila izdiktirala je novinaru iz Kalifornije koji je pisao o atentatu.

TAGOVI