HAG/ NJUJORK - Predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove Teodor Meron izjavio je danas, predstavljajući redovni polugodišnji izveštaj o radu tog suda pred Savetom bezbednosti UN, da slučaj Vojislava Šešelja predstavlja "specijalan izazov" i "sui generis situaciju".
Šešelj se 23. februara 2003. godine dobrovoljno predao Haškom tribunalu, gde se izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja od 1991. do 1993. godine u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.
Od tada je u pritvoru u Sheveningenu, a njegov predmet je i dalje u pretresnom postupku.
Meron je izvestio o statusu preostalih devet procesa, od kojih su četiri u pretresnom postupku: pored Šešeljevog slučaja, tu su i oni protiv Gorana Hadžića, Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji će, kako je rekao, trajati i posle 31. decembra 2014. godine.
Dva procesa u žalbenom postupku bi, prema njegovim rečima, trebalo da budu okočana do kraja godine, a tri kasnije.
Glavni tužilac Serž Bramerc izjavio je, predstavljajući svoj izveštaj Savetu bezbednosti, da Tužilaštvo i odbrana Radovana Karadžića pripremaju završne reči, koje bi trebalo da budu održane krajem avgusta i u septembru.
On je podsetio da je Mladićeva odbrana počela iznošenje dokaza 19. maja, dok će Hadžićevi advokati početi da iznose dokaze 3. jula.
Govoreći o saradnji Suda i zemalja bivše Jugoslavije, Bramerc je rekao da se sve odvija glatko i da Srbija, Hrvatska i BiH odgovaraju na sve zahteve Haga, saopštio je Tribunal.
On je, međutim, upozorio da je situacija vrlo loša kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije za ratne zločine u BiH, gde je "ostvaren veoma slab napredak" ne samo zbog nedostatka sredstava, već i, kako je ocenio, "nedovoljne posvećenosti nadležnih institucija".