U proleće 1912. godine Gavrilo Princip na jednom sastanku literarne družine upoznao je učenicu drugog razreda učiteljske škole Jelenu Jezdimirović - i odmah se zaljubio u nju.
Poklonio joj je sveščicu sa pesmama koje je prepisao za nju, i jednu svoju fotografiju. Na sastancima literarnog kružoka sedeo je do nje, a zatim je pratio do kuće.
A uoči njenog rođendana u junu, kad su večeri već tople i prozori se zatvaraju tek pred spavanje, iz dvorišta joj je otpevao: „Jeleno, momo, Jeleno, odavno sam ašik na tebe...Pođi da si ašik za mene! Jelena, Jelo, Jelice, ta Jelice, fina gospođice!" Ali nikada je nije uhvatio za ruku.
Uveče uoči atentata na Ferdinanda, Princip je posetio grob svog idola Bogdana Žerajića, a onda se našao sa Jelenom. Bio je čvrsto rešen da posle atentata izvrši samoubistvo, i te večeri je imao jasan cilj:da sa Jelenom vodi ljubav.
Nije mogao da joj kaže šta će učinit narednog dana, da je ne bi upleo u zaveru i od nje načinio saučesnika. Nagovestio joj je samo da će "sutra biti velika gužva" i da se "možda nikad više neće videti", ali Jeleni to nije bio dovoljan razlog.
Nije mu dozvolila ništa više od poljubaca.
Posle dva sata provedena u mračnom parku, Gavrilo Princip otpratio ju je do kuće, a onda otišao u svoju sobu.
Sutradan je pucao u Franju Ferdinanda, uhapšen i osuđen.
Umro je u zatvoru. Umro je nevin.
Unutrašnji lomovi, ljubavi, složeni porodični odnosi, organizacija atentata i zakulisne igre špijunskih službi čine sadržaj uzbudljivog i potresnog romana Gavrilo Princip, besmrtna mladost, koji možete pronaći na svim kioscima od ponedeljka 2. juna. Sve osobe pomenute u ovoj knjizi su stvarne i svi događaji istiniti.