Svi svetski mediji bave se sadržajem knjige bivše američke državne sekretarke Hilari Klinton “Teške odluke”, jer u njoj pominje odnose sa svetskim liderima.
Tako ona za predsednika Rusije Vladimira Putina piše da je “opsednut obnavljanjem sovjetske imperije”, dok je bivši kineski predsednik Hu Đjintao bio “distanciran”, a bivši iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad “ratoborni petao”.
Klintonova, koja je tokom četiri godine dilplomatske karijere obišla 112 zemalja, piše o odnosima sa vodećim svetskim političarima i o tome kako su njene veze sa njima često bile presudne u pregovorima.
“Lični element je mnogo važniji u međunarodnim odnosima nego što bi mnogi očekivali”, piše ona u knjizi koju mnogi posmatrači tumače kao nezvanični početak njene kampanje za predsedničke izbore 2016. godine.
Jedan od najtežih odnosa Klintonova je imala sa Putinom posle neuspelog pokušaja poboljšanja američko-ruskih veza na početku mandata predsednika SAD Baraka Obame.
“On vas uvek testira, uvek pomera granice”, napisala je ona o ruskom predsedniku koga je opisala kao autokratskog lidera koji “uvek hoće više moći, više teritorija i više uticaja”.
Kritikujući rusku aneksiju ukrajinskog crnomorskog poluostrva Krima i postupke u istočnoj Ukrajini, Klintonova je upozorila da bi se takvi potezi mogli obiti o glavu Rusiji koja već ima ekonomske probleme. “Mislite i na dugoročne strateške interese koje bi Rusija mogla ostvarivati da Putin nije opsednut obnavljanjem sovjetske imperije i gušenjem otpora u zemnlji”, piše Klintonova.
Za razliku od njega, Hu Đintao nije bio toliko otvoreno ratoboran i bio je “uglađeniji ” i “ljubazniji”, ističe ona u knjizi koja ima 635 strana. Budući da su SAD i Kina dve najveće privrede u svetu, “predvidivost i formalnost” lidera kao što je Hu za Klintonovu su imali smisla. Ali ona je istakla da Hu nije imao “lični autoritet” poput njegovih prethodnika kao što je bio Deng Sijaoping.
“Hu mi je više izgledao kao rezervisani predsednik upravnog odbora nego proaktivni generalni direktor”, objasnila je bivša državna sekretarka, dodjući da je prilikom poseta Pekingu često imala korisnije sastanke sa nižim zvaničnicima.
Ahmadinedžada je opisala kao “čoveka koji poriče holokaust, provokatora koji vredja Zapad svakom prilikom”. Iranski lider se pokazao kao “ratoborni petao koji se pompezno šepuri na svetskoj sceni” i ne želi da poboljša hladne odnose sa Vašingtonom toliko da mogu da vode smislene pregovore o kontroverznom teheranskom nuklearnom programu. “Drugi mandat predsednika Ahmadinedžada je bio katastrofa i njegova politička pozicija kod kuće je srušena”, napisala je Klintonova.
Za nemačku kancelarku Angelu Merkel je rekla da je “Najmoćniji lider u Evropi”, navodi AFP. “Ona nosi Evropu na svojim ramenima” napisala je o Merkelovoj koju je upoznala još 1994. godine kada su Hilari i njen suprug Bil Klinton, koji je tada bio predsednik SAD, došli u Berlin.
Dok je Merkelova tiha i rezervisana, bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi je bio potpuno drugačiji, ali uvek džentlmen.
(Intermagazin.rs)