Hrvatska može da profitira na ukrajinskoj krizi ako nađe način da skrene pažnju Zapada na svoje energektske projekte, piše Jutarnji list.
Zagreb vidi šansu u politici predsednika SAD Baraka Obame koji je u Varšavi javno rekao da Rusija mora biti zaustavljena u širenju energetskih investicija, koje ne smeju preći granicu povučenu od Baltičkog mora do Jadranskog mora.
Rešenost Vašingtona da izoluje Rusiju i onemogući je da izađe na Jadransko more ponovo je uvrstio Hrvatsku u geostrateška energetska razmatranja SAD-a, tvrde sagovornici Jutarnjeg lista. Oni to potkrepljuju činjenicom da je na zvaničnom ručku u Varšavi hrvatski predsedniki Ivo Josipović "nimalo slučajno" sedeo pored Obame i razgovarao s njim o načinima na koje Hrvatska može da pomogne sprovođenju takve američke politike.
Da Hrvatska već radi na očuvanju energetske linije Jadran-Baltik pokazuju planovi državne kompanije "Plinacro" o izgradnji glavnog tranzitnog gasovoda Zlobin-Bosiljevo-Sisak-Kozarac-Slobodnica. Reč je o strateškom projektu gasovoda koji bi povezivao LNG terminal na Krku s već sagrađenim magistralnim gasovodom Slobodnica-Donji Miholjac-Mađarska, a zatim bi se nadovezao na gasni koridor Baltik-Jadran, odnosno povezao s LNG terminalom u Poljskoj, čija je gradnja pri kraju.
Interes američkih, ali i drugih svetskih kompanija za jadransko podmorje u hrvatskoj javnosti uglavnom nailazi na podsmeh, ali sagovornici Jutarnjeg tvrde da iza svega zapravo stoji američka strateška politika i inicijativa Stejt departmenta.