BEČ - Tradicija je važna za Srbe. Dobrodošlicu će vam poželeti uz čašicu šljivovice koju je deda ispekao u selu, u Srbiji. Porodice gledaju “domaće”, srpske programe, slušaju srpsku muziku, čitaju srpske novine i izlaze sa svojim sunarodnicima u srpske kafiće i klubove, pre svega u Otakringu (Šesnaesta bečka opština). Društveni život određuju i mnogobrojna srpska udruženja, u kojima se slave praznici i igra kolo.
Ovako, prema poslednjim istraživanjima, stanovnici Beča vide svoje sugrađane Srbe. Oni, takođe, smatraju da je roditeljima doseljenim iz Srbije najvažnije da svoju decu rođenu u Austriji od malih nogu nauče da govore srpski jezik, a u kući se komunicira samo na maternjem.
"Srbi ne odbijaju integraciju, ali ne žele da se asimiluju, pa u kući, unutar porodica, govore srpski. Neki mladići već sa 16 godina znaju da će jednoga dana zbog mentaliteta i jezika oženiti Srpkinju", stoji u istraživanju.
Vera je takođe veoma važna za Srbe, smatraju ispitanici. Mnoge porodice, a pre svega njeni stariji članovi, na strogom su postu 40 i više dana pre Božića i Vaskrsa: bez ribe, jaja, mleka, putera. Sa drugim nacijama, iako “istorijski zavađeni” uglavnom nemaju problema.
Austrijski Kurir (Kurier) je pre par godina u Burgenlandu posetio srpsku porodicu Živković. Oni sa komšijama Hrvatima i muslimanskom porodicom iz BiH nemaju problema. Ipak, na ulici im i dalje dobacuju uvrede poput “Jugos” ili “Tschuschen”, što je uvredljiv naziv za ljude poreklom sa Balkana.