BEOGRAD - Tokom našeg predsedavanja dovešćemo Evropu u Srbiju i na Balkan, izjavio je italijanski ambasador u Beogradu Đuzepe Manco.
Italija kao naredni predsedavajući EU na jesen će, prvi put u istoriji Unije, okupiti u Beogradu članove Saveta za proširenje iz svih 28 zemalja članica, najavio je ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco.
Podsetivši da se Italija proteklih godina snažno zalagala za to da Brisel otvori vrata Srbiji, Manco je ocenio da je otvaranjem pristupnih pregovora 21. januara načinjen istorijski korak u naporima za približavanje Srbije EU.
"Tokom našeg predsedavanja učinićemo još više: dovešćemo Evropu u Srbiju i na Balkan", poručio je Manco, čija zemlja 1. jula preuyima od Grčke "štafetu" predsedavajućeg EU.
"Počećemo s našom ministarkom spoljnih poslova Federikom Mogerini, koja će biti u Beogradu u julu, u okviru predsedavanja EU. A u septembru, prvi put u istoriji, na italijansku inicijativu će diplomate svih 28 zemalja članica EU, koji se svake sedmice sastaju u Briselu na Savetu za proširenje, doći u Beograd", rekao je Mancio.
On je naglasio da će Italija tokom predsedavanja EU nastaviti da odlučno podržava Srbiju na njenom evropskom putu.
"Politika proširenja EU na Zapadni Balkan biće među prioritetima italijanskog predsedavanja", rekao je Manco.
Ambasador je napomenuo i da će Savet EU u decembru, pred kraj italijanskog mandata, razmatrati napredak zemalja kandidata.
Prioritet italijanske spoljne politike je, prema njegovim rečima, uvek bio projekat osnivača EU, koji obuhvata i integraciju Balkana, i Rim se zalaže da taj projekat vodi ka scenariju "Ujedinjenih evropskih država", sa efikasnijom politikom rešavanja ključnih pitanja, poput radnih mesta i spoljne politike.
Manco je istakao da ubedljiva pobeda vladajuće proevropske partije italijanskog premijera Matea Rencija na nedavnim izborima za Evropski parlament daje italijanskoj vladi jasan mandat za saradnju s partnerima u tom pravcu, ali i ojačava proaktivnu ulogu Italije u oblikovanju politike proširenja EU.
On je naveo da će, na regionalnom nivou, tokom italijanskog predsedavanja ključno biti usvajanje Strategije EU za jadransko-jonski makroregion, koje će omogućiti zemljama Zapadnog Balkana da koriste prednosti dobre prakse EU u oblasti infrastrukture, energetike, zaštite prirodne sredine, istraživanja i inovacija i da se postepeno usklađuju sa evropskim standardima.
Na pitanje da li smatra realnim očekivanja Beograda da Srbija završi pristupne pregovore 2018. i postane članica EU 2020. godine, Manco je odgovorio da će to zavisiti od Vlade Srbije, koja treba da sprovede nužne reforme u ključnim sektorima privrede i društva.
"Kada su u pitanju rokovi, ja se ne bavim prognoziranjem, mada mi je rečeno da se pre manje od dve godine - kada još nisam bio u Beogradu - niko ne bi kladio na to da će Beograd i Priština potpisati istorijski sporazum od 19. aprila 2013", rekao je on.
Ambasador je ocenio da je Beograd pokazao posvećenost procesu pristupnih pregovora, i izrazio nadu u dalji napredak u ključnim oblastima, poput Poglavlja 23 i 24, kao i u otvaranju onih poglavlja za koja su ispunjeni uslovi:
"Italija, u svojstvu predsedavajućeg EU, mogla bi da omogući priliku za to".
Glavni izazovi za Srbiju su, kako je kazao, reforma privrede i pravosuđa, unapređenje ljudskih i manjinskih prava, sloboda medija, ali ne zato što to Brisel traži, već zato što je to u interesu same Srbije.
Manco je istakao i da snažna politička koalicija, poput one koja podržava sadašnju vladu, ima moć da usvoji zakone i obezbedi njihovu primenu.
Ishod tih napora bio bi, prema njegovim rečima, taj da građani žive u boljem ekonomskom okruženju, s dobrim poslom i platom, da imaju poverenja u efikasno pravosuđe i žive u društvu koje poštuje i promoviše ljudska prava i u kojem mediji slobodno prate aktivnosti institucija i ekonomskih aktera i izveštavaju o tome.
"To je pristup 'boriću se za vaše pravo da me kritikujete'", rekao je ambasador Italije.
Govoreći o bilateralnim odnosima, Manco je ocenio da je Italija možda najbliži partner Srbije.
"Investirali smo u budućnost Srbije - ne samo time što stotine italijanskih kompanija već dug niz godina posluju s vašim preduzećima, već smo uložili i politički kapital time što smo od početka odlučno podržavali vaš proces pristupanja EU", kazao je on.
Italija je vodeći trgovinski partner i investitor u Srbiju, podsetio je Manco i naveo da u Srbiji sada posluje skoro 600 italijanskih kompanija, da se otvaraju nove mogućnosti za saradnju i da se očekuju nove italijanske investicije.
"Sada kada zvanično pregovarate sa EU, strani investitori, uključujući one italijanske, imaće još više poverenja u činjenicu da će vaš put ka reformama i stabilnosti biti nastavljen i sproveden do kraja", primetio je on.
Kao najprivlačniju oblast za buduća ulaganja, Manco je naveo poljoprivredu, koja, prema njegovom mišljenju, pruža italijanskim i srpskim malim i srednjim preduzećima brojne nove prilike za poslovanje.
On je istakao da italijanske kompanije dolaze u Srbiju zbog čitavog niza povoljnih uslova za ulaganja - ne samo cene rada, već pre svega dobro obučene radne snage, politike privlačenja stranih investitora i mogućnosti pristupa većim tržištima u Rusiji i centralnoj Aziji zahvaljujući sporazumima o slobodnoj trgovini.
Naravno, italijanske kompanije se povremeno suočavaju s teškoćama i odlaganjima, ali ono što je važno jeste da postoji volja srpske strane da se ti problemi otklone, rekao je Manco i dodao da su reforme jedini način za poboljšanje poslovne klime.
"A, poslovna klima ne zavisi samo od važnih ekonomskih reformi poput zakona o tržištu rada, bankrotu ili izgradnji, već i od reforme javne administracije, pravosuđa, obrazovnog sistema", napomenuo je on.
"Znam da to neće biti lak zadatak, ali uvek možete da se oslonite na EU i vodeće zemlje u Evropi, poput Italije. "