Već u pubertetu moje desno stopalo počelo je da se deformiše, a u 27. godini čukalj je već bio zreo za operaciju. Plašila sam se. Nikad pre toga nisam ušla u operacionu salu. Mogla sam da biram - da ga ne operišem i da se celog života mučim s bolovima i kompleksom zbog ružnog stopala, ili da stisnem zube, provedem dva meseca u krevetu i trajno rešim problem. Opredelila sam se za ovo drugo i to mi je bio jedan od najboljih izbora u životu - priča za Dr Kurir naša novinarka Silvija Slamnig.
Kako kaže, u bolnicu na Zvezdari primljena je 29. aprila prošle godine.
- Medicinski tehničari su mi nogu dezinfikovali i vezali u sterilni zavoj, a sestre su me prikačile na infuziju i antibiotik, stavile mi kateter i povele u operacionu salu. Srce mi je lupalo kao ludo. Pre toga sam se dogovorila s doktorom da ću primiti regionalnu anesteziju i da ću biti budna tokom operacije. Prvi ubod anestezije dobila sam u pozadini lista, a nakon toga još sedam oko lista i skočnog zgloba - kaže Silvija i dodaje da je nakon 15 minuta operacija počela.
- Bilo je samo neprijatno, ali onda sam počela da osećam bol, žiganje, sečenje, pečenje. Međutim, tehničari su mi odmah dali nešto od čega sam zaspala, a onda sam samo čula: „Novinarko, budi se!“ Otvorila sam oči, a noga mi je bila zamotana u ogroman zavoj. Ništa nisam osećala, ali je bol nastao kad je anestezija popustila. Sutradan sam iz bolnice izašla na štakama, koje sam koristila narednih mesec i po dana. Nakon četiri nedelje izvađeni su mi konci, a posle šest nedelja skinuti zavoji i Kiršnerova igla. Prvi put sam se tada oslonila na stopalo, a posle mesec i po dana fizikalne terapije noga mi se potpuno oporavila. Prestala sam da hramljem, smanjio se otok, stara koža se ogulila, a noga mi je izgledala neobično lepo. Za svoj rođendan u oktobru, posle dužeg vremena, nosila sam cipele na štiklu - ispričala je Silvija.