Nasrtaji trenera na igrače i sukobi sportskih funkcionera s novinarima u moje vreme bili su nezamislivi, kaže bivši selektor
Incidenti na relaciji trener-igrač i sportski funkcioner - novinar, čiji smo svedoci bili proteklih dana, za svaku su osudu. Ne samo da je u moje vreme tako nešto bilo nezamislivo nego bi naišlo na veliku osudu trenera, košarkaške organizacije i javnosti. Mislim da bi sada klubovi trebalo oštrije da reaguju, kaže trofejni trener Ranko Žeravica. Veliki košarkaški pedagog otvoreno govori o ružnim stvarima u košarci, odlivu igrača i trenera, Svetskom prvenstvu...
U kojoj meri su ovi incidenti narušili ugled srpske košarke? - Mnogo. Svim silama ću nastojati da se ovakve pojave iz košarke eliminišu. Biću duže vreme u Beogradu i imaću priliku da na neki način utičem da se takve stvari odstrane. Ne mogu da podnesem takve pojave u košarci, za koju sam dao ceo život. Za naš uspeh je u prethodnom periodu od presudnog značaja bio upravo dobar odnos između trenera i igrača.
Šta podrazumevaju stare košarkaške vrednosti, na čijem povratku insistirate? - Pre svega sportsko vaspitanje igrača. Naši igrači su ovaj sport proslavili na planetarnom nivou. Njih 300 i danas igra širom sveta. Jedne godine imali smo igrače u Južnoj Koreji i Venecueli, a prošle sezone košarkaša u Brazilu.
Šta očekujete od „orlova“ na Svetskom prvenstvu? - Svim silama sam se zalagao da Aleksandar Đorđević preuzme reprezentaciju. On ima dobru komunikaciju sa svim igračima. Čujem i da angažuje neke koji nisu bili na spisku prethodnog selektora. Nadam se da će okupiti najbolje, a ako se to desi, mislim da ćemo uzeti jednu od medalja.
Kurir štampano
Spasite nas, odlazite... Vujošević i Čović
Krivi i roditelji OSTANITE U SRBIJI
Kako se na našu košarku odražava veliki odliv igrača i trenera? - Sa jedne strane smo ponosni što je tako, međutim, činjenica je da je to oštetilo srpsku košarku. Evidentan je nedostatak najboljih trenera. Šteta je što prerano odlaze. Ja sam protiv toga što mladi igrači Srbiju napuštaju sa svega četrnaest ili petnaest godina. Uglavnom to čine uz blagoslov roditelja.