REŠITE TEST: Da li ste psihopata?
Psihopate obično zamišljamo kao ubice i čudake, ali kanadski psiholog koji je profesionalni vek posvetio njihovom proučavanju tvrdi da bi vaš prijatelj, kolega ili čak partner mogao biti jedan od njih.
Kriminalistički psiholog i profesor Robert D. Hares sa kanadskog univerziteta Britanske Kolumbije kreirao je tzv. PCL-R test, metodu koja se koristi za utvrđivanje je li neko psihopata. Naglašava da kod takvih pojedinaca osobine poput kajanja i empatije potpuno izostaju.
Uz površne osećaje, psihopatama je u ekstremnim slučajevima sasvim svejedno jeste li živi ili mrtvi. Iako su neki od njih nasilni kriminalci, to ne znači da svi psihopate žive s one strane zakona.
Hares je svoj test podelio na 20 kriterijuma. Svaki nosi 0 bodova (ako se ne odnosi na osobu koja ga rešava), 1 bod (ako se odnosi delimično) i 2 (potpuno se odnosi).
Ovo su kriterijumi koji ga čine:
– rečitost i površan šarm,
– veliko samopouzdanje,
– patološko laganje,
– prepredenost/manipulativnost,
– nedostatak kajanja,
– emocionalna površnost,
– bezosećajnost i nedostatak saosećanja,
– odsutnost spremnosti da se preuzme odgovornost za vlastite postupke,
– čest osećaj dosade,
– parazitski način života i nedostatak realnih dugoročnih ciljeva,
– impulsivnost, neodgovorno ponašanje,
– nesposobnost kontrolisanja vlastitog ponašanja,
– upadljivo ponašanje u ranom periodu života,
– maloletnički kriminal,
– različita krivična dela,
– kršenje uslovne presude,
– više brakova i promiskuitetno seksualno ponašanje.
Psihopata bi imao 40 bodova, ali svako ko skupi najmanje 30 bodova prema Haresu ispunjava kriterijume za "dijagnozu".
"Neki ljudi ispunjavaju kriterijume za psihopate, ali ne dovoljno da bi mogli da prouzrokuju probleme. Često su to naši prijatelji u čijem nam društvu može biti zabavno", objasnio je kanadski stručnjak. Dodao je i da neke osobine psihopata ne moraju nužno biti mane.
Sa kolegom Paulom Babiakom napisao je knjigu "Zmije u odelima: Kad psihopate idu na posao".
U njoj su analizirali 203 preduzetnika i ustanovili da je četiri odsto ispitanika imalo veliki broj bodova na PCL-R testu, što samo potvrđuje kako nedostatak moralnosti i saosećanja prema patnjama drugih mogu koristi za beskrupulozni napredak na poslu.
(IKS)