Izgraditi sistemski okvir za humanitarne akcije
BEOGRAD - U Srbiji je potrebna izgradnja sistemskih okvira koji će poreskim olakšicama nagraditi angažovanje u humanitarnim akcijama i ukazati na one kojima je pomoć najpotrebnija, a filantropija predstavlja duboko lični čin i od pojedinca zavisi hoće li se razvijati ili neće, zaključeno je danas na tribini "Razvoj filantropije u Srbiji".
Predsednik Fonda B92 Veran Matić je ocenio da empatija u Srbiji postaje žrtva, odnosno da su potrebni sistemski okviri u društvu koji će omogućiti da prestane "proces ubijanja empatije"."Iako se slažem da postoji duboka humanost naših ljudi, naša kultura je takva da sistem u kojem funkcionišemo više stimuliše onaj drugi deo koji je destruktivan. Nama nedostaju sistemski okviri. Imamo ogroman problem, jer država nema socijalne karte i ne znamo kome je u Srbiji potrebna pomoć", rekao je Matić.
Prema njegovim rečima, zbog situacije da pomoć ne dobijaju oni kojima je najpotrebnija, građani su zbog te nepravde počeli da gube poverenje u solidarnost i učestvovanje u solidarnim akcijama.
"Veoma je važno stvoriti organizovane okvire za volontiranje, jer ne možete očekivati od nekoga da volontira na svoju štetu. Organizaciono okvir mora postojati, ne može se prepustiti stihiji", rekao je Matić.Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac istakao je da je filantropija duboko lični čin u kojem svako određuje svoje prioritete, da je empatija u korenu svake filantropije, podsetivši kako su nedavne poplave pokazale kako društvo u Srbiji može da se okupi tokom nesreće i da pokuša da je olakša onima koji su pogođeni.
"To je jedan proces koji bi, ako ga samo svedemo na poreske olakšice, izgubio vrednost i to bi moglo da se reši lako. Ne možemo da ostavimo emotivni i ljudski odnos po strani, jer filantropija treba da bude emotivna", smatra Tasovac.
Govoreći o Beogradskoj filharmoniji, na čijem čelu je bio pre imenovanja na funkciju ministra, Tasovac je istakao da su dobrotvori koji pomažu toj ustanovi to činili pre svega zbog osećaja doprinosa društvu, a da su poreske olakšice bile razlog tek na trećem-četvrtom mestu.
"Zato dolazimo do zaključka da poreske olakšice nisu motiv, već nagrada za ono što ste prepoznali što može da bude vaš doprinos društrvu. Rad na poreskim olakšicama je izuzetno važan, ali razvijanje filantropije nije pitanje projekta, niti marketinške akcije, već proces u kojem svako treba da krene od sebe, u kom segmentu osećamo da možemo da pomognemo društvu, a zatim da animiramo druge da tu pomognu", rekao je Tasovac.Proslavljeni košarkaš i predsednik fondacije "Ana i Vlade Divac" Vlade Divac smatra da je zajednička aktivnost javnog i privatnog sektora veoma važna kada je reč o pomoći onima kojima je pomoć potrebna."Mi možemo, želimo i hoćemo da pomognemo ljudima da se vrate u domove, da im obnovimo kuće, da kupe stoku, da žive kao i pre poplava. To neće moći preko noći i zato je važno da državni i privatni sektor bude zajedno, da zajedno radimo na tim projektima jer će nam svima biti lakše", rekao je Divac.
"Pozitivna energija je izašla iz ljudi i tu energiju treba da iskoristimo da se oni koji su ostali bez kuća, vrate i započnu život normalno kao i pre", rekao je Divac i dodao da ne smeju da budu zaboravljeni ugroženi u nedavnim poplavama u Srbiji sve dok i poslednjem ne bude obezbeđen dom.
Govoreći o filantropiji, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Majkl Kirbi je podsetio je da je u tradiciji srpskog naroda, do kraja Drugog svetskog rata, bilo veoma izraženo zadužbinarstvo.
"Ali Srbija je promenila svoj stil vladanja 1944. i zatim je država preuzela odgovornost za ono što su pojedinci radili pre toga i stvari su se menjale. Sa srpskim filantropima sedim na ovom panelu jer smatram da se stanje menja na bolje", ocenio je Kirbi.
Prema njegovim rečima, pojedinci u Srbiji rade dosta.
"Za Tijanu su prošle godine prikupljena velika sredstva, mnogi pojedinci su se pridružuli, dali su male iznose, ali su ipak učestvovali i to je dobar primer da se pomogne u nevolji", rekao je Kirbi.
Prema njegovim rečima, za razvoj filantropije potrebno je da zaposleni ostvare bolji životni standard kako bi višak novca mogli da izdvoje za pomoć onima u nevolji, kao i društvu u celini.
"Kao vladin birokrata mislim da vlade mogu da imaju korisnu funkciju. Možda je to manjinsko mišljenje u SAD ili ovde, ali mislim da može da se stvori okvir gde pojedinci i privatni sektor može da se koristi na pravi način", napomenuo je američki ambasador.
"Mi imamo olakšice u vidu poreza, od kojeg se mnogi oslobađaju davanjem donacija i smatram da bi bilo dobro da se donacije za ugrožene u poplavama ne oporezuju. Zato se obraćam ministru finansija (Lazaru Krstiću) da učini nešto u tom smisliu", rekao je Kribi.
Prema njegovim rečima, ljudi su voljni da pomognu, ali treba da veruju ljudima kojima pružaju pomoć.
"To je izazov koji treba da pokažete ljudima kojima dajete, ali treba da postoji transparentnost u tom procesu...Potrebna je transparentnost. I u vašoj i mojoj zemlji donacije treba da idu onima kojima to treba, a ne onima koji prikupljaju ta sredstva", rekao je Kirbi.
Američki ambasador je ukazao da filantropija nije samo sakupljanje finansijskih sredstava, već i da ljudi mogu da doprinesu na način na koji god mogu, neki novcem, neki mogućnostima da prikupe novac, a neki svojim veštinama.
"Ljudi treba da nauče da oni, kao pojedinci, mogu da naprave razliku", zaključio je Kirbi.