Uprkos tome što je u Brazilu trodnevno praznovanje, a većina radnji zatvorena, u Riju je veoma živo.
Doduše, celodnevne padavine pretile su da pretvore četvrtak u najdosadniji dan našeg boravka u ovom prelepom gradu. Jutro 9.30 i polazak na stadion Flamenga, gde Holanđani imaju trening otvoren za medije. Krećemo sa nadom da ćemo uspeti da popričamo s Van Persijem, Robenom i kompanijom koja je već obezbedila osminu finala Svetskog prvenstva.
Skoro opljačkani
Na pola puta do metroa, kraj nas prolazi klinac na biciklu i odmerava fotografsku opremu koju nosimo. Posle nekoliko metara prolaznik nas upozorava da pazimo gde se krećemo jer smo primećeni.
Osećaj zebnje nije toliko jak jer je na oko 50 metara metro stanica „karioka“. Dolazimo do nje, kad tamo zatvorena kapija. Sad nam već nije svejedno, s obzirom na to da je mališa na biciklu opet u našem vidokrugu s telefonom u ruci. Ko zna koga zove da nas presretne.
U isti čas nailazi taksi, u koji ulazimo bez razmišljanja. Pravac stadion Flamenga. Taksista je vrlo ljubazan, kaže da ne ulazimo u taksi koji nema taksimetar jer će nas takvi odrati. Kreće uobičajeno sporazumevanje Brazilca na portugalskom i dvojice Srba na engleskom.
Pita nas čovek da li smo navijači u Riju, kako nam je u Brazilu. Stvarno fin čovek, nema šta. Odgovaramo mu da smo novinari iz Srbije i da pratimo Svetsko prvenstvo.
- Iz Srbije ste! Dušan Bajević! Obožavam ga, veliki je trener - kaže taksista i dodaje bujicu portugalskih reči.
Posle nekoliko minuta sporazumevanja, čovek vadi fasciklu i daje nam da pogledamo sadržaj. Pun je slika jednog fudbalera. Kaže nam da je to on kad je igrao za Panionios osamdesetih. Obožava Dušana Bajevića, Srbina koji je trenirao najveće grčke klubove.
Povređeno koleno
- Ja sam Leandro, bivša devetka. Igrao sam šest godina u Grčkoj, pre toga u Vasku i Santosu. Bio sam saigrač Sokratesu, Sezaru, Sampaju... Nažalost, tri puta sam za šest meseci povređivao koleno i završio karijeru - prepričava nam taksista biografiju dok polako prilazimo stadionu.
Nekoliko slika za uspomenu ispred lepog zdanja na Lagoi, ogromnom jezeru u srcu Rija. Čovek srećan što je podelio svoju priču sa strancima, ne naplaćuje punu cenu vožnje. Razmenismo brojeve sa željom da se još koji put sretnemo u milionskom gradu.
Kuća pos‘o
NE ŽALIM SE
Danas su retke priče da fudbaleri posle završetka karijere nisu materijalno obezbeđeni. Nekad to nije bio slučaj.
- Sad vozim taksi, ne žalim se. Imam slike koje čuvam i koje me podsećaju na igračke dane - završava nam priču Leandro i raspevan nastavlja smenu.
Činjenice
DUŠAN BAJEVIĆ
- jedan od najboljih napadača koje je imala bivša Jugoslavija
- drugi je strelac u istoriji SFRJ sa 164 gola
- opisivali su ga kao odličnog tehničara s elegantnim potezima, koji odlično igra glavom
- kao rođeni Mostarac, u SFRJ je igrao samo za Velež, a u inostranstvu za AEK
- odigrao je 37 utakmica i postigao 29 golova za najbolju selekciju Jugoslavije
- kao trener vodio je AEK, Olimpijakos, PAOK, Aris, Atromitos, Omoniju i Crvenu zvezdu
- imao je 2004. poziv Crvene zvezde, ali je na Marakanu došao tek 2007. godine