Malom Rouvanu Ajzaksonu 2004 dijagnostikovan je autizam. Lekari su upozorili njegovog oca Ruperta da je dečak loše i da će biti još gore. Rouan je imao napade besa, čak i dok je spavao. Uopšte nije umeo da govori, bio je odsutan i nervozan. Međutim, jedino mesto gde se osećao prisutnije bila je priroda. Zato je njegov otac provodio sate sa njim u šumarku blizu njihove kuće u Teksasu.
- Jednog dana, dok je Rouvan bio jako mali, protrčao je kroz ogradu kod komšije i u uleteo u ograđen prostor gde je on držao svojih pet konja. Prepao sam se i pomislio kako je gotovo, kako će moj sin poginuti. Međutim, nešto neverovatno se desilo. Jedan konj je rasterao ostale i nežno primakao glavu mom sinu. Nešto magično se tada desilo između njih dvoje. Tada su počele najveće promene u našim životima – rekao je Rupert.
Rupert je otkrio da malog Rouvana neverovatno smiruje prisustvo konja, pa je zato rešio da svakodnevno zajedno jašu. Posle samo nedelju dana takve terapije, mali Rouvan je počeo da priča i više nije imao napade besa. Posle dve godine, ovaj dečak je naučio da sam koristi toalet, a počeo je i da se druži sa drugom decom.
- Tada sam radio kao novinar i u poseti nam je bila delegacija Bušmana iz pustinje Kalahari. Neki od njih su bili tradicionalni iscelitelji, a kada su upoznali mog Rouvana, pitali su da li smeju da ga dodirnu. Posle dva dana od tog susreta, moj sin je postao druželjubiviji, delio je igračke sa drugima i postao manje hiperaktivan. Nikada nije bio takav – otkrio je Rupert.
Zbog ovoga, i ljubavi prema konjima, roditelji su malog Rouvana odveli u Mongoliju gde su mesec dana putovali na konju od šamana do šamana, u nadi da će mu pomoći. Ovo iskustvo je Rupert pretočio i u knjigu “The horse boy”.
- Nismo znali hoće li mu išta pomoći. Mnogi su mislili da smo načisto poludeli. Na tom putovanju, Rouvan se sprijateljio sa jednim malim Mongolcem. Međutim, jedan šaman nam je rekao da je potrebno da idemo na još tri ovakva putovanja da bismo završili proces njegovog izlečenja. Zato smo sledeće godine otišli u Namibiju – objasnio je Rupert.
Zajedno sa suprugom, Rupert je u Namibiji posetio Bušmane iz pustinje Kalahari. Tamo su, nad malim Rouvanom, izvodili isceliteljske seanse uz muziku i ples.
- Ti ljudi su se neverovatno trudili da nam pomognu i ne mogu da opišem koliko sam im zahvalan zbog toga. Kada smo se vratili iz Afrike, Rouvan je postao energičniji, želeo je da istražuje i postao je prisutniji. Takođe, počeo je da razume matematiku i za samo 12 nedelja umeo je da računa razlomke. Bili smo u šoku – ispričao je Rupert.
Kroz 4 putovanja do izlečenja
Rupert je hteo da istera ovo do kraja. Sledeća destinacija bila je Australija, gde su otišli u posetu Aboridžinima. Tamo se desilo nešto neverovatno.
- Rouvan je sedeo u stolici, a vrač je zapalio jedno drvo i kadio ga. Sve je trajalo oko tri minuta, a onda je stavio ruke na njegovo teme i masirao ga. Odjednom, vrač je počeo da skuplja u činiju neku čudnu tečnost koja je tekla iz Rouvanove glave. Nikada to nisam video u svoj životu. To isto mu je radio i narednih nekoliko dana, a tečnosti je bilo sve manje. Odjednom, moj sin je skočio i rekao: “Osećam se bolje, osećam se srećno”, i počeo da skakuće – rekao je Rupert.
Posle poslednjem putovanju, u Navaho u Arizoni, Rouvan je počeo i da zbija šale, da deli stvari sa roditeljima, a ono što ih je najviše iznenadilo bilo je kada je ocu doneo šolju kafe.
- Konačno smo pronašli naše dete. Ono najvažnije što smo naučili iz ovoga je, ako vam dete ima autizam ili bilo kakvo neuro-psihijatrijsko oboljenje, ne morate da putujete svetom i da ga terate da jaše. Mi smo ovo otkrili jer smo pratili Rouvana i on nam je pokazao šta deluje na njega. Bilo da su to šamani, konji, baloni, bicikle, surfovanje, igrice, bilo šta, prihvatite avanturu i pratite svoje dete. Ono će vam pokazati rešenje – zaključio jre Rupert.
(žena)