Pola veka Plavog čuperka Mike Antića
BEOGRAD - Pre 28 godina od 24. juna 1986. ovaj svet napustio je, prerano, srpski poeta Miroslav Mika Antić (1932-1986) a prvo izdanje njegove antologijske zbirke "Plavi čuperak" pojavilo se pre pola veka, 1964. godine. Ta čudesna zbirka je do danas objavljena u više od 90 izdanja širom sveta.
Odnedavno se po "Plavom čuperku" naziva novosadska nagrada za najbolju zbirku poezije za decu i mlade. To ime nosi i nekoliko dečjih vrtića širom Srbije.
I druga Antićeva antologijska zbirku "Garavi sokak", objavljena je u više desetina izdanja. Posvetio ju je svojim vršnjacima, malim pančevačkim Romima, pre svega Miletu zvanom Dileja.
Imenom "Garavi sokak" naziva se sada pesnički konkurs Književnog kluba "Miroslav Antić" iz Inđije, a negde od početka osamdestih i popularna muzička grupa iz Novog Sada, koju predvodi Bane Krstić. Antić, "večiti dečak", izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, napisao je oko 30 dela - zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda".
Pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš" i "Povečerje"...Radio je i na filmskim projektima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom", "Široko je lišće", "Strašan lav".Rođen je marta 1932. u Mokrinu, Banat.
Osnovnu školu učio je u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica preselila u leto 1941. Gimnaziju je pohađao u Pančevu i Kikindi.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je studirao ruski i češki jezik.U Pančevu je radio u tehničkoj službi tamošnjeg pozorišta, a od 1951. kao novinar-saradnik u listu "Pančevac".Antić je prvu pesmu objavio 1948. godine, kao 16-godišnjak, u beogradskom časopisu „Mladost“, a prvu knjigu pesama "Ispričano za proleća", dve godine potom.
Od 1954. je bio novinar u novosadskom "Dnevniku", tako je u toj i i docnije u takođe novosadskoj novinsko-izdavačkoj kući "Forum" je, uz manje prekide, radio sve do prerane smrti, u 54. godini.
"Plavi čuperak"
Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa, al' ima jedan čuperak plavi
zamislite gde?
- U mojoj glavi.
Kako u glavi da bude kosa?
Lepo. U glavi.
To nije moj čuperak plavi,
već jedne Sanje iz šestog "a"
Pa šta? Videćeš šta – kad jednog dana
čuperak nečije kose tuđe
malo u tvoju glavu uđe,
pa se umudriš,
udrveniš, pa malo – malo…
pa pocrveniš, pa grickaš nokte
i kriješ lice pa šalješ tajne ceduljice,
pa nešto kunjaš, pa se mučiš,
pa učiš – a sve koješta učiš.
Izmešaš rotkve i romboide.
Izmešaš nokte i piramide.
Izmešaš leptire i gradove.
I sportove i ručne radove.
I tropsko bilje.I stare Grke.
I lepo ne znaš šta ćeš od muke.
Sad vidiš šta je čuperak plavi
kad ti se danima mota po glavi,
pa od dečaka- pravog junakana
pravi tunjavka i nespretnjaka.