BEOGRAD - Dočekali smo i to da pokušavaju po treći put da nas ugase!
Pojedini centri moći, besni što ne mogu Kurir da stave pod kontrolu i kreiraju našu uređivačku politiku, počeli su s medijskim napadima na nas.
Mnogi koji su 2003. godine radili u medijima sećaju se njegovih čuvenih brifinga s glavnim urednicima koje je instruirao kako da vode uređivačku politiku, ali i moći koju je prethodna funkcija prvog čoveka za informisanje tadašnjeg režima nosila sa sobom. Po istom, starom receptu, Beba Popović je nedavno u svom stilu pokušao da etiketiranjem diskredituje naš dnevni list.
U intervjuu za jedan beogradski dnevnik, na pitanje zašto Milo Đukanović tvrdi da je u pitanju navodna „nervoza bezbednosno-medijskih struktura“, Popović odgovara da je njegova ocena medija u Srbiji precizna.
Služeći se oprobanim receptom za nepodobne koji sadrži četiri ključne tačke: 1. pretnje, 2. diskreditaciju, 3. etiketiranje nazivom „medijska mafija“ i 4. pakovanje lažnih afera i sudskih procesa, posle ovog napada Popovića, koji je i direktor Instituta za javnu politiku, usledila su gostovanja njegovih kadrova - advokata Ante Boškovića, deo njegovog Programskog tima, i saradnika Ištvana Kaića. Kaić je, po istom modelu, svoje gostovanje na televiziji s nacionalnom frekvencijom - TV Pinku iskoristio kako bi optužio Kurir da je medijska mafija. On je, između ostalog, lažno optužio naš list da smo smenjenom generalu Rodoljubu Miloviću davali prostor za stvaranje afera koje su štetile vladi i da smo zajedno s njim učestvovali u rušenju Vlade Srbije.
Treći napad na Kurir
U sklopu cele akcije napada na Kurir i trećeg pokušaja gašenja našeg lista, počinju da se dešavaju hakerski napadi na sajt Kurira. Prema priznaju stručnjaka iz Uprave za visokotehnolšoki kriminal, reč je o do sada neviđenim napadima, sa kojima se ni oni sami nisu susretali, odnosno da ne mogu ništa da urade. Napadi koji u ovom momentu traju već tri dana imaju za cilj da onemoguće rad Kurira i prouzrokuju njegovo gašenje. Ko iza ovih dirigovanih akcija stoji, ko finansira armiju hakera čiji je jedini zadatak da sajt koji ima više od 1,23 miliona poseta dnevno učine nedostupnim, pitanja su na koja redakcija Kurira još čeka odgovore.
Takođe, finansijski pritisak marketinških agencija koje su direktno povezane s političkim partijama i zabranom oglašavanja u Kuriru, što je potkrepljivano lažnim podacima o čitanosti istraživačkih agencija. U tome se otišlo i korak dalje - koliko je velika rešenost pojedinih moćnika da Kurir prestane sa radom, svedoči i činjenica da nisu prezali ni od ekonomskih ucena - čak su i pojedinim oglašivačima bukvalno zabranili reklamiranje u Kuriru.
Prvi napad na Kurir
Model kojim se sada pojedini centri moći koriste nije bio stran ni prethodnim režimima. Prvi pokušaj gašenja Kurira dogodio se 7. decembra 2005. godine, kada je kompletan urednički tim sa Draganom J. Vučićevićem, Svetomirom Marijanovićem i Đokom Kesićem na čelu preko noći odveo celu redakciju u novine Pres.
Novi projekat je čak trebalo da se zove Dnevni Kurir, ali je u poslednjem momentu izdejstvovana sudska zabrana. Sedam godina kasnije ispostavilo se da su iza tih novina, kao što se i sumnjalo, stajali Miroslav Mišković (koji je to i javno priznao 12. novembra 2012) i Dragan Đilas (koji to do današnjeg dana nije priznao). Iz toga se jasno vidi da je bila reč o smišljenoj akciji tadašnjih vlasti i tajkuna koji su kao instrument iskoristili pomenute urednike. Njima nije odgovaralo istinito pisanje Kurira, jednostavno su hteli da unište Kurir.
Drugi napad na Kurir
Objektivno i istinito pisanje Kurira bilo je trn u oku i režimu 2009. koji je zbog našeg lista usvojio drakonski zakon o informisanju. Usledila je velika hajka na Kurir. Kao da u Kuriru rade najopasniji kriminalci, vlast je angažovala čak 250 policajaca, celu beogradsku interventnu brigadu i sve policajce iz PU Stari grad od kojih je vrvila zgrada u kojoj se nalazi redakcija. Ispred zgrade, Vlajkovićeva ulica bila je zatvorena nedelju dana, a svaki prolazak delom ulice gde se nalazi redakcija strogo se kontrolisao. Zgrada i deo Vlajkovićeve ulice tri meseca su bili pod opsadom.
Represiju je pratio i ekonomski pritisak, jer je bilo je angažovano čak 80 poreskih policajaca i to iz cele Srbije. Pljuštale su fabrikovane poreske prijave, a sve je kulminiralo hapšenjem pokretača Kurira Radisava Rodića, koji je u pritvoru proveo 22 meseca bez ijednog ročišta. Od 2005. godine do 2009. dobili smo 1.070 poreskih rešenja, što je svaki drugi dan, iako kontrolom poslovanja nisu utvrdili nikakve nepravilnosti. To sve dokazuje da su optužbe protiv Rodića bile „fingirane“.