RADISAV RAJA RODIĆ: Tadiću i Dinkiću hvala jedino što me nisu ubili!
Pokretač dnevnog lista Kurir Radisav Raja Rodić, koji je pretrpeo torturu srpskih režima i bivao hapšen i neosnovano dugo držan u pritvoru, zgrožen je zbog pokušaja da se Kurir po treći put ugasi.
- Verovao sam da ono kroz šta sam ja prošao tokom perioda moći Bebe Popovića i njemu sličnih više nikada neće da se ponovi, ali sada moja deca prolaze kroz isto. U Srbiji je i tokom 1999/2000. bilo pritisaka na nas, kada je vlast pokušala da zaustavi štampanje svih nezavisnih novina Srbije koje su se štampale u našoj štampariji, poput NIN-, Nedeljnog telegrafa, Naše borbe, Blica, Demokratije, Vremena, Velike Srbije, Srpske reči, Književnih novina, Pančevca i ostalih.
- Prvi pokušaj gašenja Kurira dogodio se 7. decembra 2005. godine, kada je ekipa sa Draganom J. Vučićevićem, Svetomirom Marijanovićem i Đokom Kesićem na čelu celu redakciju vrbovala i odvela u novi list Pres, izuzev troje časnih profesionalaca. Celu akciju su osmislili i finansijski podržali Miroslav Mišković i Dragan Đilas, uz blagoslov tadašnjeg režima. Ovu trojicu urednika su pomenuti tajkuni kupili, a oni su ostale novinare prevarili.
D. J. Vučićević je tih dana glumio mog vernog saradnika, mada su ga moji saradnici viđali kako se dogovara sa Đilasom u kafiću u suterenu zgrade u Francuskoj ulici preko puta Ambasade Grčke. Njemu sam lično mnogo pomogao. To je bila smišljena akcija tadašnjih vlasti i tajkuna koji su kao instrument iskoristili pomenute urednike.
Njima nije odgovaralo istinito pisanje Kurira, jednostavno su hteli da nas unište. Posle sedam godina se dokazalo da su vlasnici tih novina bili Miroslav Mišković (koji je to i javno priznao 12. novembra 2012.) i Dragan Đilas (koji to do današnjeg dana nije priznao). Opstali smo i uz stalne pritiske i ekonomske ucene vlasti nastavili s radom do 2009. godine.
Tada je zbog objektivnog i istinitog pisanja Kurira usvojen drakonski Zakon o informisanju po nalogu Borisa Tadića, pa sam se 30. avgusta 2009. godine preko Kurira i Glasa javnosti obratio Borisu Tadiću, sugerišući mu o kakvom protivustavnom zakonu je reč. Usledila je velika hajka. Angažovano je 250 policajaca iz cele beogradske brigade interventne i svi policajci iz PU Stari grad. Vlajkovićeva ulica je bila zatvorena nedelju dana, a ispred zgrade u kojoj se nalazi Kurir bile su parkirane dve marice. Bilo je angažovano 80 poreskih policajaca iz cele Srbije.
Prema mom mišljenju, Poreska uprava je bila pretvorena u terorističku organizaciju za teror nada mnom, i mojim firmama, uključujući i Kurir, što traje do danas. Sve je to rađeno po nalogu kabineta Borisa Tadića uz koordinaciju kabineta Mlađana Dinkića, gde su glavni akteri bili upravo njihovi šefovi kabineta. Glavni poreski policajac Beograda Dejan Erić primao je direktno naloge Ivice Kojića, tadašnjeg šefa kabineta Mlađana Dinkića, tadašnjeg ministra finansija.
Erić je potom naloge prosleđivao Milenku Kosanoviću, koji je tih dana bio zadužen za celu operaciju poreske policije u mojim firmama, uključujući i Kurir, i stalno bio u Vlajkovićevoj ulici. Upravo sam se bio vratio iz Ženeve, gde sam bio na zdravstvenoj kontroli, posle operacije jetre, koju mi je Dinkić pojeo jer je protiv mene, kao izdavača knjige Demokratska pljačka Srbije podneo pet krivičnih prijava, koje su kasnije bile odbačene.
Sedeo sam u restoranu „Sport“ na Autokomandi, kada su pripadnici SBPOK upali i priveli me u SBPOK Novi Beograd, iako sam u tom momentu imao uput za hitnu intervenciju na KBC Dedinje. Iste večeri odveli su me u CZ, mada nisu imali pravo na to. Držali su me 22 meseca u pritvoru. Za to vreme nisam imao nijedno ročište. Medijski su ne optuživali da sam utajio 1,1 milijardu dinara poreza.
Na kraju su došli, tužilac Mirjana Jakovljević sa sudijskim zamenikom i od mene je tražila da potpišem priznanje, kako bi oni mogli da opravdaju dužinu pritvora, da sam kriv što vlasnik firme „Veko“ inženjering Joksimović ne otplaćuje kredit koji je podigao. Morao sam da potpišem to sramno priznanje pod prinudom jer me inače ne bi pustili. Kada sam izašao iz pritvora, razgovarao sam sa pojedinim inspektorima iz SBPOK i poreske policije koji su mi priznali da im je bilo naređeno da izmisle aferu protiv mene.