BEOGRAD - Seljak je u bedi, upropastili su ga potpuno. Ja sam sin seljaka i znam kako je na selu. Zato sam hteo da se osvetim i nije mi žao. Zločinac nisam jer sam uklonio onog koji je činio zlo - izjavio je Gavrilo Princip tokom suđenja za ubistvo Franca Ferdinanda 28. juna 1914. u Sarajevu.
Ove njegove reči i danas, kad se navršava sto godina od atentata, izazivaju brojne polemike među istoričarima. Jedni ga smatraju teroristom, drugi ga veličaju kao jugoslovenskog patriotu, treći ga krive za početak krvavog Velikog rata, četvrti tvrde da bi rata bilo i bez tog smrtonosnog pucnja pored Miljacke...
Zanesenjak
- Gavrilo Princip bio je mladi revolucionar i zanesenjak koji je maštao o stvaranju južnoslovenske države. Čitava istorija Evrope ispunjena je takvim ljudima. Bio je tinejdžer, ni ideolog ni vođa, pa nije mogao da pretpostavi političke posledice ubistva. Ne može se Sarajevski atentat uzimati kao uzrok rata jer je iznošenje jednog događaja kao početka velikih svetskih aktivnosti laička konstrukcija. Uvek mora delovati više faktora, vidljivih i nevidljivih, pa možemo reći da je taj događaj ubrzao događaje - objašnjava Momčilo Pavlović iz Instituta za savremenu istoriju.
On dodaje da se u našem narodu odnos prema Principu nekoliko puta menjao kroz istoriju.
Razdvaja narode
- Prvo je bio izložen linču, da bi zatim dobio značaj kao borac za ujedinjenje. Njegova žrtva je posebno isticana u komunizmu, a devedesetih, s raspadom Jugoslavije, dolazi do podele i drugačije se gleda na istoriju. Sad smo došli do toga da Gavrilo Princip razdvaja narode - ističe Pavlović.
Crna ruka
APIS I PRINCIP SE NISU SRELI
Istoričar Dušan T. Bataković kaže da Dragutin Dimitrijević Apis, rukovodilac obaveštajne službe Vrhovne komande i osnovač Crne ruke, nije organizovao atentat. Prema nekim navodima, nikad nije sreo Principa, Grabeža i Čabrinovića.
- Oni su bila trojica idealista, ali i amateri koji nisu znali kako se sprovodi politički atentat. Naoružao ih je Voja Tankosić, Apisov čovek. Da je Crna ruka htela da ubije Ferdinanda, poslala bi trojicu iskusnih četnika.
Neodlučni atentatori
PRINCIP PETI PO REDU
Prvi - Muhamed Mehmedbašić se uplašio i nije uspeo da aktivira bombu kod mosta Čumurija na Miljacki.
Drugi - Nedeljko Čabrinović je aktivirao bombu, ali je promašio automobil. Pala je na trotoar i eksplodirala iza Ferdinandovih kola, ranivši nekoliko policajaca. Čabrinović je progutao cijanid i bacio se preko ograde u Miljacku, ali je uhvaćen živ.
Treći - Vaso Čubrilović, najmlađi u grupi, nije bacio ni bombu niti je potegao pištolj jer mu je bilo žao da nastrada vojvotkinja.
Četvrti - Cvetko Popović je izgubio hrabrost kad je video nadvojvodu pred sobom i odustao je od atentata.
Peti - Gavrilo Princip je prvim hicem pogodio Franca Ferdinanda, a drugim, namenjenim Oskaru Poćoreku, vojvotkinju Sofiju.
Principov bratanac Nikola
GAVRILO SE NIKAD NIJE POKAJAO
Nikola Princip, Gavrilov bratanac, naglašava da njegov stric nije bio srpski nacionalista.
- Mlada Bosna bila je multinacionalna organizacija - kaže Nikola, dodajući da Sarajevski atentat „nije bio pucanj u slobodu, već u okupatora“ i da se Gavrilo zbog toga nikad nije pokajao.
Predrag Marković
MLADIMA TO LIČI NA VIDEO-IGRICU
Stogodišnjica od atentata biće obeležena u Andrićgradu. Istoričar Predrag Marković ističe da postoji mnogo priča i da je pitanje kako mladi gledaju na taj događaj:
- Svi se mešaju u analizu, to je postala kafanska tema. Mladi verovatno misle da bi od celog događaja ispala dobra video-igrica.