Rania Farah iz Australije imala je samo 13 godina kada ju je otela očeva porodica da bi je nakon mučenja prisilila na brak sa starijim rođakom u Siriji.
Njen petogodišnji pakao je počeo kada je trebala da krene na dugo očekivano putovanje u Egipat gde je s bratom želela da vidi piramide, ali je na kraju završila kao maloletna mlada.
U potresnoj priči gospođa Farah je ispričala kako je planirala da počini samoubistvo ukoliko ne pobegne za 18. rođendan.
- Celo vreme sam tamo bila u depresiji. Mislila sam samo na povratak u Australiju - rekla je Rania.
Kćerka Sirijca i Australijke bila je prisilno udata za rođaka kojeg nikada nije srela, a kada je oteta iz Egipta te odvedena u glavni sirijski grad Damask pretrpela je teško premlaćivanje.
Iako je njena majka, koja je pre 20 godina napustila svog muža zbog nasilja, znala je za ćerkinu otmicu, tokom telefonskih razgovora govorila joj je da sebi može da priušti da je vrati u Australiju.
Kada je Rania došla u Damask, bila je podvrgnuta testiranju na devičanstvo jer je njen otac smatrao kako je bila pod lošim utiecajem jer je u sedmom razredu počela da puši cigarete i razgovara s dečacima.
- Hteli su da vidjeti jesam li nevina, a rekli su mi da to moraju da urade radi upisa u školu - ispričala je Rani, dodajući da se još više uplašila kada su medicinske sestre došle kako bi je testirale.
Iako su testovi pokazali da je devica, njen otac i brat su je istukli.
- Tamo je prilično normalno da ubiju ćerku ukoliko nije devica - rekla je gospođa Farah koja je opisala oca kao 'najzlobniju osobu koju možete da upoznate'.
Dok je boravila u svom novom domu, Rania je isključila emocije te je živela kako je njena porodica želela, ali je celo vreme planirala beg i povratak u Australiju.
- Radila sam sve što su me zatražili. Naučila sam da se moliti i postiim tokom Ramazana - ispričala je Rania dodajući da je išla u islamsku školu gdje je učila arapski jezik.
Rođak za kojeg se prisilno morala da uda je bio u ranim 30-im, a prema njenim rečima uvek je izbegavala da ga gleda u oči te nikada nije pričala s njim.
- Imali smoverreničku zabavu, darivali su me zlatom, ali ništa nisam osećala jer sam u to vreme već planirala beg - ispričala je Rania kojoj je cilj bio da 18 rođendan proslavi u Australiji. U tome joj je pomagala i britanska ambasada.
Naime, jedan komšija koji je bio njenih godina, dao joj je broj ambasade, ali je morala da čeka 18. rođendan kako bi joj zakonito mogli da pruže pomoć.
Kada je postala punoletna, rečeno joj je da će je u obližnjem hotelu sačekati jedna žena. Tako se jedne noći išunjala iz kuće dok je njena baka spavala posle jutarnje molitve, te je uskočila u taxi.
- Da nisam pobegla, ubila bih se tog dana - rekla je Rania.
Kada je stigla u hotel, tamo se našla s osobom koja ju je čekala, a potom je uz pratnju dva telohranitelja otputovala do jordanske granice gde je nakon napetih razgovora sa sirijskom graničnom patrolom puštena. Sada je konačno bila slobodna da se vrati u Australiju.
- Bilo je rano jutro kada smo preleteli iznad Sidneja - prisetila se u suzama gospođa Farah svog povratka kući.
Ispričala je i kako s majkom i porodicom u Australiji nikada nije razgovarala o vremenu provedenom u Siriji.
Uprkos tome što više nije tamo još uvek se boji da je otac ne pronađe....