ROĐENA 4. JULA 1776: 10 zanimljivosti o Danu nezavisnosti Amerike!

Facebook, Američka Ambasada
Davne 1776. godine usvojena je Deklaracija o nezavisnosti što je jedan od najbitnijih trenutaka u istoriji SAD

Dan nezavisnosti Sjedinjene Američke Države slave svakog 4. jula. Tog dana je 1776. godine usvojena Deklaracija o nezavisnosti.

Nacionalni dan SAD najčešće se slavi uz vatromet, parade, festivale, koncerte i karnevale. Iako mislite da možda sve znate o ovom danu, evo 10 manje poznatih zanimljivosti o 4. julu.

1. Dan nezavisnosti je formalno proglašen 2. jula 1776. godine kada je Kongres odobrio finalni tekst Deklaracije. Dokument je potpisan tek 2. avgusta iste godine.

2. Tri od pet prvih predsednika Amerike umrlo je baš 4. jula. Dvojica od njih - Džon Adams i Tomas Džeferson umrli su istog dana 1826. godine. Džejms Monro, peti predsednik Amerike, umro je pet godina kasnije, 1831.

3. Postoji nešto što je zapisano na poleđini Deklaracije o nezavisnosti:

"Original Deklaracije o nezavisnosti, datirana 4. jula 1776."

Autor ove beleške je nepoznat.

4. Robert Livingston, član regionalnog kongresa u Njujorku, bio je određen da bude u komitetu koji je trebalo da sačini Deklaraciju. Na njegovu žalost država Njujork ga je u poslednji čas opozvala, pa je tako oduzeta prilika da mu ime ostane trajno zabeleženo u američkoj istoriji.

5. Ideolog i filozof Džon Lok, poznat kao i "Otac klasičnog liberalizma", imao je veliki uticaj na stvaranje Deklaracije o nezavisnosti. Tomas Džeferson je upravo koristio kao jedno od polazišta Lokovu Teoriju društvenog ugovora.

6. Džon Henkok, predsednik Drugog kontinentalnog kongresa, prvi je potpisao Deklaraciju. Njegov potpis je toliko bio velik, da je ostalo vrlo malo mesta za druge potpisnike. Taj potpis je toliko postao poznat da i dan danas postoji termin "Džon Henkok" koji predstavlja sinonim za autogram ili potpis u SAD.

7. Prvih 15 do 20 godina od potpisivanja Deklaracije nije se slavilo baš na dan godišnjice od uspostavljanja iste. Tokom 90-ih godina 18 veka Republikanci su se divili i Džefersonu i Deklaraciji, ali su Federealisti smatrali da je Deklaracija suviše antibritanska i da suviše naginje ka Francuskoj.

8. Kako su godine prolazile proslava 4. jula je postala sve češća. U toku 1870. godine Kongres je proglašen 4. jula za neplaćen dan za vladine službenike. To je promenjeno kasnije, pa je 1938. godine Kongres izglasao odluku da to ipak bude plaćen dan odmora.

9. Oko 900 kopija Deklaracije o nezavisnosti napravio je Džon Dunlap. Samo 26 kopija je "preživelo" vreme. Od toga se 21 kopija nalazi u vlasništvu vlasti SAD, dve kopije su u vlasništvu Britanije, a samo tri kopije se nalaze u privatnom vlasništvu.

10. Deklaracija o nezavisnosti ima 5 delova: Preambula, Izjava o ljudskim pravima, Optužbe protiv ljudskih prava, Optužbe protiv kralja i parlamenta, Izjava o razdvajanju i potpisima.

Facebook, Američka Ambasada 

(Ibtimes.co.uk)