Čista je laž da sunce i sunčanje izazivaju rak kože i druge bolesti, a da nas štite veštačke kreme za sunčanje napravljene od čiste hemije.
Svake godine sprovodi se velika kampanja protiv sunca i sunčanja. Ljudima se govori "ne izlazite na sunce od 11 do 16 sati, nosite zaštitnu odeću i mažite se kremama s visokim zaštitnim faktorom", a za to vreme lekari na malim ekranima šire paniku o raku kože, melanomima, opekotinama i svemu od čega štite veštačke kreme pune hemije.
To je globalna laž i prevara jer kreme za sunčanje i razni losioni kozmetičke industrije koji se danas nude na tržištu ne sprečavaju rak, već sprečavaju sunce da spreči rak - a u uz to, kreme za sunčanje i same su kancerogene.
Novija istraživanja dokazuju da se kod ljudi koji se ne izlažu suncu ne razvija vitamin D, a njegov nedostatak smanjuje šanse za preživljavanje kod obolelih od raka. Dakle, izbegavanje sunca može da poveća rizik od raka kože, a ne da ga spreči.
Još od faraona Ramzesa zdravstvene prednosti sunca su opštepoznate i prihvaćene. Poznata je helioterapija, a u starom Rimu suncem su lečili epilepsiju, paralizu, astmu, žuticu, bolesti bešike i debelog creva.
Osim toga, ne treba zaboraviti da je naučnik Nil Finsen ne tako davne 1903. dobio Nobelovu nagradu za terapiju ultraljubičastom svetlošću u lečenju tuberkuloze.
Današnji strah od sunčeve svetlosti posejan je 1960, kad su neka nesigurna istraživanja na opekotinama od sunca povezana s melanomom. Ljudi su dugo boravili u zatvorenom, pa su se zatim predugo izlagali suncu i, naravno, dobijali opekotine. Sunce je tada proglašeno krivcem za rak kože, a naučnici su, umesto da predlože prirodnija rešenja, preporučili ljudima da ga izbegavaju i da se mažu otrovnim kremama, losionima i drugim preparatima, koji, navodno, čuvaju kožu od sunca.
Međutim, istina je da upotreba takve zaštite od sunca zapravo sprečava prodiranje ultraljubičaste svetlosti u ćelije kože. Tako se sprečava stvaranje vitamina D, bez kojeg ljudski organizam postaje podložan raznim bolestima, uključujući i rak kože. Veštački vitamin D donekle može da ublaži nedostatak prirodnog, ali ništa ne može da zameni sunce i njegov doprinos čovekovom zdravlju.
Osim toga, kreme za sunčanje prodiru u krvotok i imaju toksično dejstvo. Neke oslobađaju štetne slobodne radikale tokom izloženosti suncu, a neke deluju poput estrogena i tako remete hormonski sistem. Jedne izazivaju alergije, a druge su direktno kancerogene - sve u svemu, 84 posto preparata za sunčanje je štetno za čoveka.
"Danas je UV zračenje predstavljeno kao neprijatelj, ali istina je da postoje tri raspona UV-zraka, od kojih je štetan baš onaj kojeg ima najmanje", kaže za Dnevno.hr hrvatski novinar i istraživač Krešimr Mišak, koji se godinama bavi ovom temom. Ljudi dobijaju rak kože zbog preterivanja - čovek nije "projektovan" da leži na suncu po ceo dan, kaže on i pta da li je iko video da se beduini mažu kremama za sunce.
Mišak kaže da je u pitanju zavera protiv sunca jer je naučno dokazano da sunčeva svetlost ima veoma pozitivan uticaj na ljudsko telo, ali da kreme sprečavaju da do tog uticaja dođe; zbog toga je i došlo do ekspanzije bolesti raka kože na Zapadu.
U svojim tvrdnjama Mišak se poziva između ostalog i na knjigu "Lekovito sunce" dr Ričarda Hobdeja, u kojoj su prikazani nizovi eksperimenata koji su dokazali da svetlost sunca blagotvorno deluje na nz funkcija organizma - pokretljivost spermatozoida, hormonski sistem, enzime itd.
"Kreme su izuzetno opasne jer one stvaraju iluziju da vam sunce ne može ništa, pa tako ljudi potpuno nesvesno leže ceo dan na suncu namazani debelim slojem kreme po telu. U tom slučaju stvorena je jedna velika laž. Sprečava se sunce da lekovito utoiče na čoveka, a s druge strane ljudi se izlažu enormnim količinama kancerogena i alergenima koji se nalaze u sredstvima za sunčanje. I onda se ljudi pitaju zašto smo dobili rak? Jedina prava zaštita od sunca je obična majica, inteligentno sunčanje i zdrava ishrana, ništa drugo vam ne treba", zaključuje Mišak.
(EPK/Dnevno.hr