KOSIDBA KAO PRE 100 GODINA: Neko je kosio, a neko vodu nosio!
KIKINDA - U jeku najvažnijeg poljoprivrednog posla leta, žetve pšenice, barem na kratko, stameni vojvođanski kosci pokazali su svoju produktivnost u ubiranju hlebnog zrna na tradicionalnim 18. po redu Severnobanatskim žetelačkim svečanostima u Sajanu kraj Kikinde.
Starinama sedih glava, vrelo julsko sunce nije proteklog vikenda otupelo zamahe.
U konkurenciji 14 ekipa iz isvih krajeva Vojvodine, najuspepšnijom su se pokazali predstavnici „Bunjevačkog kola“ iz Subotice:
" Nekada su naši preci u kosidbu odlazili u cik zore. Ako su išili da nadniče, kući su, kao zaradu, donosili deo pokošene letine. Tako je bilo nekada, a sad nepreglednom vojvođanskom žitnicom brekću moderni kombajni. Međutim, i mi nismo za bacanje. Lepo je što postoje ovakve manifestacije na kojima se od zaborava čuvaju običaji vezani za kosidnu žita ka pre sto i više godina rekao je i Subotičanin Ileš Kiralj, član pobedničke ekipe „Bunjevačko kolo“.
Duh davno prohujalih vremena u delu atara ovog banatskog sela, dočarale su i kosci iz Padeja, Crne Bare, Ade, Sente, Iđoša, Subotice, ali i takmičari iz Mađarske Rumunije:
" Više od 400 ljudi prisustovalo je Severnobanatskim žetelačkim svečanostima. To je sasvim zadovoljavajuća brojka, s obzirom da su kao žilet ošte kose, fijukale u Mužlji i Srbobranu. Na nesnosnoj žegi nije se znalo kome je teže onima što kose, ili onima što vodu nose priznala je za Kurir Šara Benjocki, predsednica KUDa „Adi Endre“ iz Sajana:
" Ovim takmičenjem negujemo običaje vezane za žetvu na starinski način. Pored izgleda kosca i njegovih pomagača, ocenjivala se visina pokošene strnjike i način na koji su složeni snopovi. Bodovala se oštrina kose,ali i kako je pripremljen tradicionalan žetelački doručak. Kosci su snagu crpili iz domaćeg hleba, slanine, kobasica, sira, kuvanih jaja, crnog luka, paradajza... Takmičarske ekipe nadmetale su se i u guranju paorskih kola, trčanju bosim nogama po strnjištu i spravljanju ovčijeg paprikaša navela je ona.
S.U.