Setva letnjeg kupusa se odvija kasnije od ranog, uglavnom tokom druge polovine aprila. Seje se u sandučiće, ili u plastenike, ako to temperaturni uslovi dozvoljavaju. Sejati se može i u hranjive kocke ili kontejnere od stiropora ili plastike. Ovako proizvedene biljke posle rasađivanja manje ,,boluju'' i odmah nastavljaju porast i razviće. Kod letnje proizvodnje rasada, sejanci za pikiranje mogu se proizvesti i u sandučićima. Ako nam temperaturni uslovi dozvoljavaju, sejati možemo i u plastenike bez grejanja a setvena norma iznosi 2,5‒3 g/m2 za setvu u redove ili omaške. Za proizvodnju rasada za 1 ha potrebno je 350‒400 g semena. Seme treba posejati u redove od oko 30 cm x1-2 cm. Dubina setve treba da je do 2 cm. Setva u redove ima prednost, jer se seme bolje raspoređuje. Posle setve seme se pokriva slojem sitnog, prosejanog komposta ili zemljišne smeše. Debljina sloja za prekrivanje iznosi 1 cm. Po metru kvadratnom leje može se odgajiti do 500 biljaka, (ili 6.5 grama semena).Posle setve zemljište treba zaliti, ali paziti da se ne stvori pokorica, jer tada seme niče teže i neujednačeno. Stvaranje pokorice nastaje tokom visokih dnevnih temperatura. Ukoliko se posle prvog zalivanja stvori pokorica, treba ponoviti zalivanje, ali sa manjom količinom vode, samo da se oslabi pokorica i da mlade biljke mogu nesmetano da rastu.Posle nicanja biljaka, rasad treba odmah pregledati i po potrebi štititi od štetočina. Rasad kupusa je podložan napadu raznih štetočina i bolesti.
Optimalna temperatura za rast rasada je 15‒17 C⁰. Da bi se dobio dobar rasad, treba ga redovno i umereno zalivati. U slučaju nedostatka vode rasad slabo napreduje. Ukoliko je ima više suviše se izdužuje, stablo je tanko, krto i lako se lomi, a rasađivanjem se veliki procenat biljaka oštećuje. Primanje biljaka je takođe slabije...
dr. Janko Červenski