Inženjeri elektrotehnike ne čekaju na posao jer se kompanije prosto otimaju za njih. Oni su ono što danas popularno zovemo IT stručnjacima, a u tu kategoriju spadaju i diplomci energetike, automatike, telekomunikacija.
Većina njih ponudu za posao dobije već tokom četvrte godine studija i radi za početnu platu od 700 do 1.000 evra. Zato ne čudi što je u prvom upisnom roku najveće interesovanje vladalo za ETF i FON, fakultete koji školuju upravo ove kadrove. Za razliku od njih, više od 40.000 ekonomista i 10.000 pravnika sa diplomama fakulteta ili visoke škole čeka posao na birou.
Na posao ne čekaju ni oni sa diplomama farmaceutskog fakulteta. Čak i farmaceuti koji se prijave na biro za nezaposlene, prvu ponudu za posao dobiju u roku od šest meseci, a početna plata je između 400 i 700 evra.
Zanimljivo je da veliko interesovanje vlada i za inženjere mašinstva.
- Prema podacima kojima raspolažemo iz marta ove godine, trenutno je u celoj Srbiji nezaposleno oko 900 inženjera mašinstva. To su mahom ljudi koji su ostali bez posla u propalim firmama i koji zbog godina starosti teže dolaze do novog poslodavca. Mladim diplomcima Mašinskog fakulteta u proseku treba oko tri meseca da nađu posao. Mašinski inženjeri traženi su u komunalnim sistemima širom zemlje, vodovodima, saobraćajnim i stambenim preduzećima, a i privatan sektor se bori za opstanak i traži kvalitetan kadar - objašnjava prof. dr Milorad Milovančević, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Lekari teže do posla
Izgleda da su o perspektivnosti diplome počeli da razmišljaju i mladi u Srbiji, budući da interesovanje za ovaj fakultet nikad nije bilo veće. Za 540 mesta na Mašinskom fakultetu u Beogradu u prvom upisnom roku se prijavilo čak 940 kandidata.
Veliko interesovanje vlada i za diplomu matematičkog fakulteta koja garantuje posao u roku od pola godine nakon završetka studija. S druge strane, lekari opšte prakse i stomatolozi opšte stomatologije nikad teže nisu dolazili do radnog mesta. Iz oblasti medicine za posao jedino ne moraju da brinu specijalisti pedijatrije, anestezije i plastične hirurgije, koji su deficitarna struka i za kojima vlada ogromna tražnja na tržištu.
Iako je velika navala budućih brucoša i ove godine bila na smeru sociologije i politikologije, sa ovim diplomama na posao se u proseku čeka oko tri godine, a do radnog mesta diplomci na kraju najčešće dođu prekvalifikacijom. Višak kadrova u mnogim oblastima posledica je neusklađenosti tržišta rada sa upisnim kvotama na fakultetima. Godinama školujemo više kadrova koji čekaju na posao, nego onih za kojima postoji tražnja.
Posao za vreme studija
Velike kompanije otimaju se za naše najbolje akademce dok oni još studiraju, a slabijim studentima u proseku treba oko dva do tri meseca da nakon diplomiranja nađu posao. Pored softverskog inženjerstva i elektrotehnike, popularna je i energetika. Svi oni spadaju u IT stručnjake. Telekomunikacije su trenutno u zasićenju kad je reč o zapošljavanju, ali ima posla - priča prof. dr Branko Kovačević, dekan ETF u Beogradu.
(Blic)