Mnogi umetnici su prikazivali našu planetu posle nuklearnog rata. Sada su se i naučnici latili posla i napravili studiju o tome kako bi Zemlja izgledala posle nuklearnog rata. Tim od 4 američka istraživača napravili su studiju šta bi se dogodilo sa Zemljom posle ograničenog nuklearnog rata. Ne treba spominjati da je, neposredan povod za istraživanje, aktuelna kriza u Ukrajini, jer se širom sveta širi pomisao o konfliktu NATO i Rusije.
Tim naučnika je postavio studiju tako da bi 100 nuklearnih glava, svaka veličine kao ona bačena na Hirošimu, moglo da eksplodira u toku nuklearnog rata između Indije i Pakistana.
1. Pet megatona crnog ugljenika bi odmah ušlo u atmosferu. Crni ugljenih dolazi od svega što je spaljeno. Pre nego što ponovo padne na zemlju on apsorbuje sunčevu toplotu. Deo tog crnog ugljenika će se vratiti na Zemlju kroz kišu.
3. U razdoblju od 2 do 6 godina posle rata rast vegetacije bez mraza je skraćen od 10 do 40 dana u zavisnosti od regiona.
4. Hemijske rekacije u atmosferi bukvalno će pojesti Zemljin ozonski omotač koji inače štititi našu planetu od ultraljubičastog zračenja. U 5 godina posle rata ozonski omotač je u proseku od 20 do 25 odsto tanji. Posle 10 godina od rata oznonski omotač se oporavlja pa je sada tanji za "samo" 8 odsto.
5. Slabljenje oznonskog omotača dovodi do povećanog broja obolelih od malignih bolesti, kao i do redukcije rasta pojedinih biljnih sorti. Došlo bi i do destabilizovanja DNK kod nekih biljnih kultura kao što je kukuruz.
6. Oko 2 milijarde ljudi bi gladovalo zbog ovog nuklearnog rata.
7. Pad prosečne temperature dovodi do smanjenja padavina. Pet godina posle rata na Zemlju bi padalo 9 odsto manje kiše nego obično. Posle 26 godina od rata na našu planetu bi padalao 4,5 odsto manje kiše nego pre nukelarnog rata.