Traže odgovornost
Naravno, ugrožena bi bila i sva mesta, uključujući i Šabac, čiji stanovnici koriste vodu duž toka pomenutih reka. Oko 3.000 meštana Krupnja i okoline neposredno je pogođeno zagađenjem, a mnogi se već žale na kašalj, glavobolju, promene na licu i reakcije na koži. To nam je potvrdio član gradskog veća Loznice Dragoslav Dobrić, koji traži i krivičnu odgovornost biznismena Miroslava Bogićevića, vlasnika koncerna „Farmakom“, u čijem sklopu rudnik posluje.
- Oni bi trebalo da izrade potporni zid kako bi sprečili oticanje jalovine i sadržaja sa deponije. Sve je pod muljem, lepljivo i crno. Korenita je mrtva. Ničeg živog nema u njoj. Meštani se žale na glavobolju i sivilo u licu. Pogotovo oni koji su pokušali da izmeste taj mulj sa svojih nekada plodnih njiva - otkriva Dobrić.
Živko Bojić, stanovnik ugroženog područja, potvrđuje ozbiljnost situacije nazivajući je pravim imenom - ekološka katastrofa o kojoj niko ne mari već dva meseca!
Da je situacija izuzetno alarmantna, upozorili su i iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, naglašavajući da je ova havarija najveća u oblasti zaštite životne sredine nastala kao posledica majskih poplava:
- Urgirale su nadležne rudarske, vodne i inspekcije zaštite životne sredine koje su uzorkovale kontaminiranu zemlju i vodu. Ustanovljeno je da se u oštećenom jalovištu nalazi više stotina metara kubnih jalovine, opasnog rudarskog otpada sa značajnim koncentracijama arsena, antimona, olova... Izlivenom jalovinom je zagađena voda i zemljište, a radovi koje je do sad izveo „Farmakom“ su nedovoljni.
Da ne bude još gore
Šef rudarske inspekcije Siniša Tanacković kaže da teški metali teško da mogu da dođu do Drine i Save.
- Ne daj bože da dođe do takvog scenarija! I ovo što se desilo je ravno katastrofi - rekao je on kratko.
„Farmakom“
NE MOŽEMO DA
SPREČIMO IZLIVANJE
Generalna direktorka „Farmakoma“ Jasmina Milutinović kaže da je procenjeno da će radovi na sanaciji jalovišta koštati oko 900.000 evra.
- Moram da naglasim da mi ne eksploatišemo rudu iz rudnika, koji ne radi od 1987. godine. Konstatovano je da je brana popustila usled elementarne nepogode i klizišta, koji su pokrenuli jalovinu. Mi smo preduzeli šta smo mogli, ali je nemoguće da samostalno sprečimo dalja izlivanja. U pitanju je kanjon dubok 30 metara, a na njegovom dnu je mulj koji tone. Niko tu ne može da postavi mašine - izjavila je Milutinovićeva, dok Miroslav Bogićević nije odgovorio na upućena pitanja.
Veoma opasno po zdravlje
MOŽE DOVESTI DO VEĆE SMRTNOSTI
Tomislav Jovanović, profesor Medicinskog fakulteta sa Katedre za balneoklimatologiju, ističe da posledice mogu biti akutne i hronične:
- Teški metali se talože u zemlji i vodi i, što je veća njihova koncentracija, to je brzina taloženja sporija. Zbog toga mora da se vidi kolika je tačno zagađenost reke i priobalja i da li je u bilo kakvoj vezi sa vodovodom, jer takva ekološka katastrofa nije opasna samo po zdravlje nego i po život stanovništva i budućih generacija. Kao posledica bi mogle da se jave, pored akutnih problema kakvi su kašalj, sivilo kože i reakcije na njoj, i hronične tegobe poput maligniteta, reproduktivnih problema, pa čak i smrtnosti.