Aleksandar Vučić, predsednik Vlade Srbije, u intervjuu za Kurir najavljuje da će u naredna dva dana smeniti najmanje pet direktora javnih preduzeća. Zbog loših rezultata, nesposobnosti da reše nagomilane probleme, dugova, bez direktorske fotelje ostaće i najmanje 300 direktora u EPS.
Ista sudbina očekuje i ministre koji ne poštuju satnicu. Takođe, on otvoreno govori i o potrebi da se plate u javnom sektoru i penzije smanje.
- Vujović je objasnio tešku situaciju u kojoj se nalazimo zbog bivše kriminalne i neodgovorne vlasti, koja se ponašala bahato i osiono prema sopstvenom narodu, kupujući glasove ljudi tako što je bez ekonomskog rezona povećavala plate i penzije, terajući Srbiju u dužničko ropstvo. Njihova neodgovorna politika dovela je Srbiju do ruba propasti i bankrotstva. Jasno je da će nam mere fiskalne konsolidacije biti neophodne, a kakve će te mere biti, Vlada će doneti odluku najranije u septembru. Poštujem želje i zahteve gospodina Vujovića, a javnost ćemo obavestiti o merama koje preduzimamo tek kad one budu donete.
Kad će to biti?
- Još u izbornoj kampanji govorio sam da nas čekaju teške mere, jedini sam rekao da nećemo ukidati solidarni porez, bio sam jedini koji se nije ulagivao narodu i jedini koji ga nisam lagao. Od 11 stvari koje sam rekao u ekspozeu deset smo ispunili. Samo jednu nismo ispunili, a to je smanjenje plata u javnom sektoru. Ispunjeno je 92 odsto plana, i to uprkos poplavama koje su nas pogodile i čije su posledice razorne po ekonomiju - oduzimaju nam jedan odsto BDP, smanjuju rast, uvode nas u recesiju: kritikuju nas jer se zadužujemo. Pa zadužujemo se, moram to da kažem tim političkim nesrećnicima, zato što ste podigli penzije i plate za po 72 i 23 odsto jer ste tako kupovali glasove, pošto na drugačiji način niko nije hteo da glasa za vas. Neko mora da plaća milijarde za te kupljene glasove. A ja neću da kupujem glasove, hoću da kupujem poverenje ljudi.
Zar nije kupovina glasova to što penzije i plate nisu smanjene 25 odsto?
- A vi mi kažite koja je to južnoevropska zemlja smanjila i jedan odsto, pokažite mi je.
Da se poslužim vašim argumentom - zašto mi da ne budemo prvi u nečemu?
- Bićemo prvi. Ali mislim da ne možemo smanjiti 25 odsto, jer to ljudi ne mogu da prežive. Eto, u tome se razlikujemo. A to nije politička demagogija već životna realnost.
Odakle uopšte ta ideja da se smanje penzije? Da li ste imali moralnu dilemu?
- Nije to pitanje moralne dileme, najlakše je da kažete - hajde da povećamo za sto odsto. To Srbija ne može da izdrži i trošimo mnogo više nego što zarađujemo. U našoj zemlji svi govore o krizi, a niko ne preduzima ništa da se iz krize izađe. Svi čekaju da nešto padne s neba, a s neba neće ništa da padne.
Niste odgovorili, otkud ideja da penzioneri treba da nas vade iz dugova?
- Mislio sam da ne treba. Nije pitanje penzionera, svi slojevi društva treba da podnesu teret krize. Svi su za reforme, ali preko tuđih leđa. Neki naši ljudi bunili su se čak i zbog Zakona o radu.
Zašto je bilo važno da se on usvoji - zbog harmonizacije s pravom EU, zbog boljeg investicionog ambijenta ili MMF?
- Zbog Srbije. Ponosim se našim dobrim zakonom, on ne treba da štiti nikoga već da obezbedi ambijent u kojem ljudi mogu da rade.
Jedna od kritika je da je njime olakšano otpuštanje radnika?
- Ma nemojte, kritikuju, a od 2005. do 2012. godine otpušteno 350.000 ljudi, i svi iz privatnih firmi. Šta smo čuvali, samo sindikalna prava, a šta je s radnicima? Evo ja vam kažem, u narednih sedam godina neće biti 350.000 otkaza. Ljudi ne razumeju da u ovoj zemlji moraju da se ponašaju tržišno, što mi je čak i Angela Merkel više puta ponovila - tržište, konkurencija, takmičenje!
Može li sindikalni vođa s platom od 380.000 dinara da zaista zastupa radnike?
- Poštujem sindikalne lidere i ne zanima me ta priča. Interesuje me samo budućnost Srbije. Evo, ja se ponosim ovim zakonom jer mi njime ulazimo u red zemalja koje insistiraju na tržištu i konkurenciji. Ne može da bude bolji od mene onaj ko radi tri sata, jer ja radim 14 sati.
Ali može da zarađuje više - evo Ljubisav Orbović, pomenuti sindikalni lider, maltene tri puta više zarađuje od vas?
- Pustite njega. Imam problem s ljudima koji rade u državnim preduzećima. I zbog toga će u ponedeljak biti smenjeni direktori javnih preduzeća.
Koji, koliko njih? Hoće li Bajatović preživeti i ovaj put?
- Mnogi i dosta njih, mnogi se pominju u medijima. Ići će njihova razrešenja na sednicu Vlade, a novi će doći konkursom. Ne bih da se izjašnjavam poimence, biće smenjeno više od petoro važnih i moćnih direktora. Smenjujemo one koji su postigli loše rezultate.
Da li će se to završiti smenom ili će neki biti procesuirani zbog katastrofalnih rezultata?
- Za loše rezultate odgovornost je politička, a za kriminal krivična. Mi bismo počinili kriminal kad bismo štitili kriminalna dela.
Neki će, svesni ste i sami, biti nagrađeni ako se to bude završilo samo smenom?
- Nisam siguran da su oni saglasni s vama i da su srećni što će biti smenjeni. I ne verujem da će iko od njih biti zadovoljan zbog toga.
Pomenuli ste Zakon o privatizaciji, kojih će pet preduzeća biti prodato?
- Nije pitanje prodaje, to je i pitanje preduzeća u restrukturiranju, kojih ima trenutno više od 160. Imamo i „Simpo“, i „Železaru“, koja je najbitnija jer nam nosi jedan odsto BDP i pet hiljada zaposlenih... Cela Vlada je angažovana na pronalaženju strateškog partnera za Smederevo, iako je postojala ideja da treba da pogasimo sve i da damo otpremninu radnicima, moja je ideja bila da nađemo rešenje. Nadam se da ćemo naći rešenje u narednih nekoliko dana i nedelja.
Zvuči kao da već imate kupca?
- Radimo s potencijalnim vlasnicima. Ako mislite da ćemo se usrećiti od novca od privatizacije i da ćemo zaraditi pare, grešite. Moraćemo da platimo, da damo velike subvencije za nekoga ko bi to uzeo, jer će nam obezbediti očuvanje pet hiljada radnih mesta. Zato sam se nasmejao na naslov u novinama, zamislite, „Prodaće za jedan dolar“. Nećemo, evo tebi, daj nam taj jedan dolar, prodajemo ti odmah, a dodaćemo ti dvadeset miliona dolara, uzmi, pa samo sačuvaj tih pet hiljada radnika. I odjednom tišina. Zato što ljudi ne razumeju. A sve je to negativni kapital. Nama je „Petrohemija“ u minusu 500 miliona evra. Govore o „Jatu“, a ne znaju da je „Ostrijan erlajns“, koji je bio sto hiljada puta veća i uspešnija kompanija od „Jata“, prodat tako što je „Ostrijan erlajns“ platio 500 miliona evra „Lufthanzi“ da ga uzme.
Kome ćemo mi platiti za „Železaru“?
- To ne mogu još da otkrijem. Kupac je iz Amerike ili Rusije.
Pričate o dugovanjima u „Petrohemiji“, „Železari“ kao da je to palo s neba. Hoće li neko zbog toga odgovarati?
- Nije palo s neba, ali niko nikad nije hteo da to reši. Znate kako je kod nas tekla privatizacija? Tamo gde su mogli da naplate objekte i nekretnine i gde je posao bio unosan, to su uzeli za sebe. A ovim drugim se niko nije bavio. Neko sad time mora da se bavi, negde da podeli otkaze i isplate otpremnine, a negde da pronađe strateškog partnera i obezbedi nastavak rada preduzeća.
Ako je situacija toliko loša, zašto onda taj strani strateški partner dolazi, da li je on lud da sebi natovari toliku bedu na vrat?
- Nije lud, već ima biznis kejs, za razliku od nas. Našao je jeftinu radnu snagu, dobiće subvenciju od države. To je njegov interes.
Pomenuli ste dugovanja, građani čitaju liste poreskih dužnika, među kojima su najbogatiji Srbi, dok mali ljudi redovno plaćaju porez. Kako to objašnjavate?
- Sledi žestoka akcija protiv sive ekonomije, protiv onih koji ne plaćaju PDV i radnika, i malih i velikih.
To najavljujete već dugo.
- Ne najavljujem... Donet je Zakon o poreskom postupku pre 20 dana i već se krenulo. Danas ili juče je išla ekipa u Novi Sad i 30 radnji je zatvoreno. Ali u ovoj zemlji nema svesti o značaju plaćanja poreza, ali kako i da bude kad se ovde i i dalje krade struja. Pa 22 ili 23 odsto restorana u Beogradu krade struju. Ne da ne plaća, već krade.
Zašto se to dozvoljava?
- Zato što nam je sistem takav, ranije se dozvoljavalo, ali ne više. Znate li da, kad radnici distribucije odu kod nekog od velikih gazdi u Beogradu, oni potežu pištolj i ne daju da im isključe struju. Sad ide interventna s radnicima da isključi struju. I tajkuni i veliki poreski obveznici naterani su da plaćaju i plaćaće porez. Recimo, jednom Željku Mitroviću naplatili smo 5,5 miliona evra u poslednjih godinu dana. Kostiću smo naplatili četiri miliona evra u poslednjih godinu dana. Svako mora da plati svoj porez. Što me terate da se radujem kad ispred „Mekdonaldsa“ vidim veću gužvu nego ispred srpskog kioska koji prodaje pljeskavice jer znam da će „Mekdonalds“ platiti porez, a domaći kiosk ne, ili ga retko plaća.
Ko je naterao „Mekdonalds“ da plati porez?
- Strane kompanije imaju svest da plaćaju porez državama.
Ako mi budemo čekali da se neko osvesti, to je ćorav posao. Ko je dopustio da poreski dug Željka Mitrovića naraste do 5,5 miliona?
- Pitajte one koji su mu to omogućavali.
Koliko ima još takvih i kada planirate to da rešite?
- Mnogo ih je. Rešavamo to pojačanim kontrolama. Onaj ko ne plaća struju, gde god da živi, neće moći više da troši a da ne plaća. Isto važi i za porez. Mi smo 400 ljudi iz administracije prebacili u poresku inspekciju - doškolovali, obučili i oni sada idu na teren. Primera radi, u Boru imamo samo jednog inspektora rada. Kako on sam da proveri ko je prijavio radnika, a ko nije?
Sumanuto je da idete kod nekoga da naplatite dugovanje a da morate da vodite interventnu brigadu jer neko vadi pištolj na vas. Da li je to normalno?
- Tako je, sad smo angažovali interventnu brigadu, direktno smo se s njima dogovarali da idu da štite ljude koji od lopova treba da naplate pare. Neke velike gazde najpoznatijih beogradskih restorana kradu struju. Zato uporno govorim da je promena svesti najvažnija stvar koja u Srbiji mora da se dogodi da bismo išli napred, ali me ljudi gledaju kao da pričam o španskim selima.
Kako je uopšte moguće da nečiji poreski dug naraste do milionskog iznosa i da se to neplaćanje toleriše toliko dugo?
- Živeli smo u zemlji u kojoj moćnici i tajkuni pozovu direktora banke i kažu: „Ostaćeš direktor banke ako mi isplatiš pet miliona evra!“, a obezbeđenje kredita lična menica, to jest - ništa. Tajkuni su bili u sprezi s političarima. Sad više niko tako ne može da ne plaća porez. Zato su ti tajkuni sada počeli da rasprodaju avione, jahte i drugu imovinu, jer više nisu zaštićeni. To što oni imaju nije bilo zasnovano na zdravom biznisu, nego na paroli da se uzme od države, jer njoj ne mora da se vrati. E sad država kaže - državi njeno i porez i struja. Pa najjeftiniju struju plaćamo, a imamo katastrofalnu elektroenergetsku situaciju.
Najavljujete poskupljenje struje?
- Struja neće poskupeti sve dok ne rešimo druge probleme u EPS, a to su 18 odsto ukradene električne energije, 15 do 20 odsto neplaćenih računa, 600 direktora u EPS.
Hoće li taj broj barem biti prepolovljen?
- Hoće, uskoro.
Smenjujete li i generalnog direktora Sašu Obradovića?
- Videćete u ponedeljak. Kad rešimo te probleme, onda možemo narodu da kažemo - da, podići ćemo cenu struje za tri, četiri ili deset odsto. Ali poručujem direktorima u EPS - i ne pomišljajte da mi dolazite na sednicu Vlade i da tražite povećanje cene električne energije, a pri tom lopovluka koliko hoćete, nenaplaćenih računa, nesposobnih kadrova, velikih direktorskih plata...
Jeste li zadovoljni rezultatima Vlade u prvih sto dana?
- U proteklom periodu Vlada je prošla kroz teške trenutke, mnogi od nas su imali i teške lične momente. Poseban problem su predstavljale poplave. Pokazaćemo da smo izvršili više od 90 odsto onoga što sam izneo u ekspozeu. Obećao sam Zakon o radu i on je usvojen, obećao sam Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju - usvojen je, obećao sam poreske olakšice za novozaposlene - usvojene su, subvencionisane kredite - usvojeni su. Obećao sam Zakon o privatizaciji i stečaju - biće usvojen, kao i set medijskih zakona. Sve ćemo završiti, a svaki dinar za poplavljena područja znaće se gde je otišao.
Jesu li i drugi ministri dobro radili?
- Do sutra primam njihove izveštaje, većina svakako jeste.
Hoće li na jesen, kao što se najavljuje, NDS zameniti SPS u Vladi?
- Uopšte se ne bavim stranačkim pitanjima. U svoju stranku uđem jedanput u mesec dana.
A ko vam se bavi strankom ako ne vi kao lider?
- U tom smislu, ja nisam dobar lider stranke.
Da li to najavljujete povlačenje s te pozicije?
- Nisam rekao da se povlačim s te pozicije, već da nisam obraćao pažnju na stranku, bavio sam se državnim pitanjima. I tako će biti i ubuduće, sve dok budem radio ovaj posao.
Hoćete da kažete da se sastav Vlade ne menja?
- Neću to da kažem. Rekao sam da ćemo na svakih šest meseci o tome da razgovaramo i da procenjujemo prolazno vreme.
Ima li neslaganja sa SDPS Rasima Ljajića?
- Poštujem Ljajića i očekujem da pomogne da se završi veliki posao, da turski investitor uđe u Krupanj i da zaposlimo 400 ljudi u najskorijem roku.
Lazar Krstić je dao ostavku, a završio kao vaš savetnik. Kako to?
- Lazar zna koliko pošteno radim i ja znam da je on pošteno radio. Pri tome se slažem da je on u pravu u vezi sa najboljim merama fiskalne konsolidacije. Mi se nismo svađali oko toga ko je ukrao pare, već o primenljivosti nekih ekonomskih rešenja.
Šta će vam onda Krstić na mestu savetnika ako vam se stavovi razilaze?
- Zato što mislim da su njegovi saveti veoma korisni.
Ali nećete da ih primenite.
- Ne znači da ćete svaki savet da poslušate, ali je dobro da ih čujete i da o njima razmišljate. Takvi su vam savetnici potrebni, a ne oni koji vam podilaze i govore ono što se vama sviđa. Sebe ću popravljati ako budem slušao ideje koje nisu u saglasju s mojim. Uvek želim da čujem šta ljudi misle.
Ko će biti novi ministar privrede - Nebojša Ćirić, neko iz Saveta ekonomista Srbije ili neko treći?
- Verujte da nisam stigao o tome da razmišljam. Za nas je važno da sada ministar finansija bude izabran, a onda u narednih petnaestak dana i ministar privrede.
Hoće li biti rekonstrukcije Vlade?
- Može da bude i šest rekonstrukcija u Vladi. Važni su cilj i rezultati, a da li će u Realu igrati Hames ili Di Marija, svejedno je, Real je šampion Evrope i kraj.
Koji je vaš cilj u naredne dve godine?
- Na primer, da do kraja 2016. sagradimo auto-put do Čačka i da se do Zlatibora stiže za sat i 20 minuta.
Kako to mislite? Ministarka Zorana Mihajlović pre nekoliko dana nije zatekla nijednog radnika kad je išla da obiđe radove.
- I odlično je to što je Zorana uradila. Dan posle toga je, umesto 42, došlo je 160 radnika. Njihov argument je da su potpisali loš ugovor. Pa čekaj, prijatelju, jesam li te ja terao da potpišeš ugovor? Jesam li ti ja držao pištolj nad glavom pre šest godina, kad si ga potpisivao? Navodno im je bilo obećano da će potpisati i neke anekse. Ništa mi nije jasno! To je valjda bilo tako - za novine i televiziju jedan ugovor, a onda se iza vrata potpisuju aneksi. Aman, bre, ljudi, dosta više!
Plate u javnom sektoru su 62.000, a u privatnom 39.000 dinara. Zašto onda oklevate da otpustite višak iz javnog sektora?
- U pravu ste. Ali čim se to uradi, vi ćete me staviti na naslovu stranu i napisati: „Evo ga zlikovac, otpušta ljude!“ Realno je da se otpusti prvo pet, pa tri odsto. To je neminovno.
Odakle vam ideja da ćete izgubiti na izborima?
- Zato što dobro poznajem svoj narod - Srbi lako prigrabe svakoga, ali ga se još brže odreknu. Uostalom, pogledajte sve one koji su sprovodili ozbiljne reforme kako su završili u Srbiji. Pritom ne mislim na Zorana Ðinđića, govorim u političkom smislu.
Kome će narod onda pokloniti svoje glasove, ko vam je konkurencija?
- Videćemo da li je narod zadovoljan onim što je učinjeno. Mislim da ćemo izbore izgubiti jer znam koliko nas problema čeka, ali to svakako ne znači političku predaju unapred - prvo legislativne reforme i investicioni ambijent, drugo je rešavanje problema preduzeća u restrukturiranju i nalaženje strateških partnera, treće je reforma javnih preduzeća, koja će biti katastrofalno teška, četvrto je borba protiv sive ekonomije, peto mere fiskalne konsolidacije i šesto reforma javne uprave. Ne zna se šta je teže od ovih šest tačaka.
Koliko sebi dajete fore?
- Mislim da dobar deo toga možemo završiti u tri godine. Nećemo živeti bolje za tri meseca, to je sigurno, ali ćemo živeti bolje na kraju ovog procesa. Nadam se da će ljudi prvi put videti ono što je važno, a to je da imamo plan i program zadataka i da rešavamo jedan po jedan.
Da li su se pojačali pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji nakon pada malezijskog aviona? Pominje se 1. septembar kao rok za izjašnjavanje o sankcijama, da li je taj ultimatum došao i do vas?
- Naši prijatelji ne razgovaraju sa Srbijom jezikom ultimatuma i potvrđujem da neću dozvoliti da se sa Srbijom razgovara na takav način. Poštujemo sve zemlje, poštujemo i Rusiju, i Ameriku, i sve zemlje EU, ali naš posao je da predstavljamo Srbiju, da poštujemo njene interese. Nismo, kako neki kažu, ni mala Rusija, ni mala Amerika, mi se zovemo Srbija.
Da li se iz izjave ambasadora SAD Majkla Kirbija može naslutiti da on traži tvrđi stav Srbije prema Rusiji?
- Ne verujem u teoriju zavere. Kirbi je prijatelj Srbije i on je svojom reakcijom - za razliku od, recimo, Dunje Mijatović - pokazao ličnu veličinu, ali i veličinu zemlje i naroda iz koje dolazi. To veoma poštujem, ali ću svaki put da odgovorim svakome ko za Srbiju i u Srbiji kaže nešto što nije istinito. To je bio razlog zašto sam odgovarao gospođi Mijatović i bio sam u pravu, jer i danas postavljam pitanje: „Izvinite, a ko je skidao nešto sa sajta Blica?“ I dalje nema odgovora na to pitanje, prošli su meseci, a nema tog odgovora. A neki drugi poput Kirbija umeli su da kažu izvinite i pokažu svoju veličinu. Kao što ni meni nije teško da kažem izvinite kad pogrešim. Nije problem, to mogu da urade jaki i veliki ljudi. Neki drugi ne umeju.
Kome ste vi poslednji put rekli izvinite?
- Mnogima, za mnoge svoje greške. I za nešto što sam radio pre 15 godina, i u Vladi za mnoge svoje greške pri izboru direktora javnih preduzeća, i za još neke druge stvari. To redovno činim i mislim da je to nešto što je normalno. Zvanično sam to učinio za nekadašnji zakon o informisanju pre 16 godina i nije me sramota da to kažem.
U poslednjem periodu ste u diplomatskoj ofanzivi, da li vas podjednako dočekuju i na Istoku i na Zapadu? Gde se komotnije osećate?
- Srbiju poštuju, to je za mene važno. I način na koji se odnose prema meni i u Parizu, i u Berlinu, u Moskvi... Dobio sam zvaničan poziv od kineskog premijera da posetim Kinu od 10. do 12. septembra, što govori o značaju Srbije. Srbija je dobila svoj kredibilitet, kad nešto kažemo, to i uradimo.
Srbiju sada percipiraju kao pouzdanog partnera?
- Da, jer naša reč danas, za razliku od naše reči nekada, vredi, važi i nešto znači. To je velika stvar. Mislite li da je bilo lagodno onolikim predstavnicima EU kad sam govorio o Južnom toku? Mislite li da je lagodno Rusima kada govorimo o teritorijalnom integritetu Ukrajine? Nije, ali to je naša politika. Ili nas poštujte, ili neka narod izabere neke druge. Kad odem u Moskvu, ja i pred Putinom i Medvedevom kažem da je Srbija na evropskom putu, a u Vašingtonu ili Briselu kažem da Srbija želi da ima dobre odnose s Rusima. Nikome se ne udvaram.
Sankcije
ONE KOJI KASNE SMENJIVAĆEMO
Dolaze li ministri na vreme na posao?
- Dobrim delom da, ali ima i onih koji kasne, a to su oni koji se hvale da dolaze u 7.30. Opomenuo sam ih.
Zašto ih ne kažnjavate?
- Kazna je za to politika i zato sam tražio izveštaje od njih, a za šest meseci gledamo prolazno vreme i biće smenjivanja.
Mali čovek s velikom planovima
PAMTITE ME KAO REFORMATORA
Kad biste mogli da birate, da li biste voleli da vas pamte kao Ahila ili kao Robina Huda?
- Voleo bih da govore o meni kao o nekome s kim se nisu slagali, ali da je mnogo toga važnog uradio, recimo, kao Gerhard Šreder ili kao neko ko je sproveo važne reforme, poput Li Kvan Jua, koji je stvorio Singapur od močvare. Ja sam mali čovek u odnosu na sve njih, ali ako sve ove stvari koje smo planirali ostvarimo, izbore možemo izgubiti, ali će se neko jednog dana setiti da su ozbiljni temelji postavljeni.