- O tome se uvek govorilo. To nije sporno.
A šta je sporno? I vi ste za to znali?
- Ne. Lako je to reći... Znate, sada, posle svega, mogu da kažem da su se meni desile dve stvari koje kao da mi je poslao sam gospod bog. Prvo, nisam više ministar policije, a drugo, predao se Darko Šarić. Pa ja sam svaki dan bio na naslovnim stranama, manipulisalo se time...
Ko je manipulisao? Deo policijskog aparata?
- Da, zajedno sa političkim i bezbednosnim strukturama.
Mislite li na Rodoljuba Milovića, na koga?
- Nemojte sve na njega da svaljujete. Tu su bili razni delovi aparata, političke strukture. Govorili su da sam u epohalnom strahu od dolaska Šarića. I tada sam pričao da jedva čekam da dođe jer čoveka ne poznajem. Nikad ga u životu nisam video. Evo, on je došao i šta sad?
Da li vam je policija namestila aferu „Miša Banana“?
- Nije to samo bezbednosno-policijski aparat već i političke strukture, kao i neki mediji. Zato neću sada da komentarišem Milovića. Nemojte da mislite da ja sa njima nisam razgovarao o tome.
O aferi „Miša Banana“?
- Da. Pričali smo o tome više puta. Čak mi je i sam Milović priznao da su, kada je raspisan konkurs za direktora policije, pojedinim medijima davali tekstove o meni. Morali su da se brane da bi ostali na funkcijama - mestu načelnika UKP i direktora policije. Pojavljivalo se i da će Dragan Marković Markoni da bude novi direktor policije, iako mi to uopšte nismo dogovorili.
Rekli su vam šta? „Jeste, smeštali smo ti...“?
- Ne, rekli su mi: „Radili smo na tome da novinari objavljuju tekstove. Naravno, Veljović je rekao da nema veze sa tim. Milović je bio mnogo iskreniji. Ne ljutim se, sve je to deo igre. Izgubio sam godine, živce, dobio sam šećer.
Kažete da je „radila fioka u MUP“ i da su predmeti zaustavljani?
- Sigurno nisu radili kod ministra jer ministar nema ovlašćenja da zadrži neki predmet. Svi predmeti se nalaze u policiji, ne u Ministarstvu.
Evo, da sada možete da odlučujete, da li biste ostavili Milorada Veljovića na mestu direktora policije?
- Podržavam reforme MUP, za to sam se i sam zalagao. Dobro je da ministar policije bude iz iste političke strukture kao i najviši državni funkcioneri jer svaka druga mogućnost ostavlja prostor da bezbednosne strukture i policija igraju na to nejedinstvo i sebi produžuju opstanak.
To ste već rekli.
- Tako je bilo sa mnom od početka. Pa meni je tada Miki Rakić rekao da oni smatraju da Veljović treba da ostane direktor policije još godinu dana. Međutim, tako je bilo svaki put - još godinu dana, pa još godinu. Kao ministar policije nisam bio na vreme konsultovan i informisan, niti sam imao rešenja da preduzimam neke kadrovske promene jer nisam imao podršku tadašnjeg državnog vrha.
Krajem godine najavljen je kongres SPS. Ima li nezadovoljnih?
- Želim da ovo bude kongres ne samo za izbor funkcija već da se mi kao partija trgnemo. Treba gledati šta je glavni tok, a ne šta su uzgredna nezadovoljstva. Postoje lična nezadovoljstva, sujeta, ambicija.
Znači, vaše članstvo, nije preležalo „dečje bolesti“?
- Nisu preležali dečje bolesti politike. Čak i u Bibliji piše da je staza do raja uzak prolaz, a ne široki put i da će tamo stići samo oni koji trpe.
Mislite da bi, da nije bilo vas, SPS bio na đubrištu?
- Da, tačno tako. Da sam slušao neke ljude iz SPS, bili bismo sad bili na đubrištu istorije. Nikome ništa ne dugujem. Čak mi je i Mira Marković rekla: „Ti meni ništa ne duguješ, ljuta sam na one kojima sam pomogla, a koji su kasnije zaboravili sve to“.
Da li su vam nekada rekli: „Ivice, ne bi bio tu da nije bilo nas“?
- Nisam to nikad čuo, ali to niko ne bi ni mogao da kaže. Mene niko padobranom nije doneo, sam se za to izborio! U SPS nikome ništa ne dugujem jer sam za predsednika izabran prvo uz protivljenje Miloševića, a drugo, između četiri kandidata tajnim glasanjem.
O smeni direktora u „Srbijagasu“
BAJATOVIĆ JE NEBITAN
Izvesno je da Dušan Bajatović više neće biti deo „Srbijagasa“?
- Ne znam, premijer me nije obavestio. To je državno pitanje. Možete vi da postavite Merlina za direktora, ali ako je gas koji prodajete građanima jeftiniji nego gas koji kupujete, onda ste na gubitku. Treba odvojiti da li je neko loš menadžer ili možda kriminalac, lopov, od onoga što su objektivni problemi. Nebitan je tu Bajatović.
Znači da je Bajatovićeva sudbina u Vučićevim rukama?
- Apsolutno. Ne u Vučićevim, već u rukama Vlade, premijera koji vodi tu vladu.
O istrazi za paljenje ambasada
VRH POLICIJE ODUGOVLAČIO ISTRAGU O PALJENJU AMBASADA
Jedan od predmeta je i ko je odgovoran za paljenje ambasada SAD i Nemačke na mitingu „Kosovo je Srbija“ 2008? Ni posle šest godina nema sudskog epiloga, a i SAD i Nemačka insistiraju na tome?
- To je bilo u vreme DS i DSS. Još tada je Tužilaštvo bilo zaduženo da sprovede istragu. Insistirao sam na rešavanju kada sam došao na čelo policije. Međutim, uvek bi mi rekli - i ljudi iz Tadićevog kabineta i iz policije - da se na tome radi, da neke države ne daju snimke. Sada je situacija drugačija, postoje uslovi da se taj predmet reši.
Da li ste videli transkripte razgovora štaba policije sa jedinicama u noći mitinga?
- Nisu mi bili dostupni. Ako postoje, trebalo bi da nadležni organi imaju uvid u to. Pravo je pitanje po čijem nalogu je to urađeno? I da li je to nalog ili su stvarno morali da se pregrupišu? To je suština. Još onda je išla priča da je jedan od generala posle razgovora koji je obavio u hodniku vratio u prostoriju štaba i rekao da se to uradi. Niko se nikad nije bavio time.
Racionalan
NE DUGUJEM NIŠTA NI TADIĆU NI KOŠTUNICI
Borisu Tadiću ste za sve i dalje vi jedini krivac?
- Mora da bude prisutan u javnosti, a najlakše mu je da napada mene. Tu je i naš lični odnos. Neka to ostavi za sobom. U politici se odluke donose racionalno, ne emotivno, a tom trenutku jedina racionalna odluka je bila ta.
Nije jedini koji tako misli. Slično je sa Koštunicom?
- Nikoga nismo izdali. Koga smo mi to izdali? Borili smo se za SPS. Mogao sam da biram koga ćemo da podržimo. Bio bih na vlasti u svakom slučaju. U poslednjih 15 godina sve teške stvari su prešle preko moje glave. Kako da prelomiš da uđeš sa Koštunicom koji je srušio Miloševića, kako da prelomiš da više ne ideš sa Koštunicom i Šešeljem nego sa Tadićem, a onda kako da prelomiš da više ne ideš sa Tadićem nego sa Tomom Nikolićem i Vučićem. A sve su to razgovori u stilu: „Zar ćeš i ti da mi pucaš u stomak?“ Veoma teški trenuci, i ja sam sve to izneo.