VEK OD PRVOG SVETSKOG RATA: Sukob titana u kojem je izginula trećina Srba
Pre tačno 100 godina, 28. jula 1914, možna Austrougarska započela je krvavi sukob koji je zahvatio celu Evropu i postao poznat kao Prvi svetski rat.
Beč je nameravao da u blickrigu osvoji Srbiju i podeli je, pa je u to cilju izveo politički manevar - poslao je dva telegrama koja je trebalo da obmanu Srbiju i silne Antante. "Najužasniji dokument koji je jedna država uputila drugoj", ocenio je britanski ministar Bernard Grej. Obmana nije uspela i Beograd nije osvojen u noćnom napadu 28-29. jula, u prvoj bici Velikog rata, pišu Večernje Novosti.
Međutim, taj austrougarski napad je nepovratno pokrenuo ratnu mašineriju: u sledeće četiri godine ratovalo je više od 70 miliona ljudi, od čega više od 60 miliona na Starom kontinentu.
Sve iluzije da rat može biti viteški nestale su 28. jula 1914. u 11.10 pre podne. Tad je grof Leopold fon Bertold, austrougarski ministar inostranih poslova, iz Beča poslao običnim građanskim telegramom objavu rata Srbiji.
Telegram je oko podne stigao u Glavnu poštu u Beogradu, ali nije uručen čuvenom premijeru Nikoli Pašiću, jer je vlada odmah posle ultimatuma otišla u Niš. Odatle je naredila da i vojska napusti Beograd.
Arhivska dokumenta kasnije su otkrila da su Engleska, Francuska i Rusija zahtevale da se srpska vlada dopusti Austrougarskoj okupaciju srpske prestonice...
"Sve što je prethodilo napadu na Srbiju, bilo je deo velike kampanje obmana, uključujući i ultimatum i telegram. Obmana je oduvek korišćena u ratu, ali nikada tako studiozno kao za opravdanje za napad na Srbiju 1914. godine. U Evropi je stvorena atmosfera da je Srbija remetilački faktor koga treba eliministi ratom. Sarajevski atentat je bio samo zgodan povod", kaže istoričar dr Miroslav Svirčević.
On objašnjava da huškači koji su smislili Sarajevski atentat nisu nameravali da odustanu od napada na Srbiju. Grof Bertold je 27. jula napisao tekst objave rata, koji je odobrio car Franc Jozef. Ali tekst objave upućene Pašiću razlikovao se od one koju je potpisao austrougarski vladar. Bertold je, da bi požurio napad na Srbiju, Francu Jozefu servirao laž da su "srpske trupe kod Tamiš-Kovina već napale na odred carske i kraljevske vojske“.
Telegram s objavom rata upućen srpskom ministru inostranih poslova primio je telegrafista Glavne pošte u Beogradu oko podneva. Nije znao kome da ga prenese. Pozvao je telegraf u Kragujevcu, gde je bilo sedište Vrhovne komande. Upravnik stanice i šef vojnog telegrafa nisu znali kome treba telegram uputiti, pošto ni sami nisu znali u onom trenutku gde je sedište kraljevske vlade - otkrila je 1931. Ružica Petrović Crepić, službenik Beogradske direkcije pošta.
Međutim, identičan telegram je već u 12.30 stigao u Niš, preko Rumunije. Pisar ministarstva Momčilo Jurišić doneo ga je Pašiću u restoran gde je ovaj ručao. On ga je pročitao i rekao: "To smo i očekivali“ i nastavio da obeduje, ostavio je svedočanstvo pisac i novinar Ivo Ćipiko.
Objava rata telegramom bio je nečuven čin ponižavanja Srbije, jer su takve sudbonosne vesti i isključivo lično prenosile diplomate.
Beograd su branili samoorganizovani Beograđani, financi-carinski stražari dobrovoljci-četnici vojvoda Babunskog i Tankosića. Oni su samoinicijativno zaposeli savske i dunavske obale i uspeli da zaustave osvajanje Beograda. Nešto pre ponoći digli su u vazduh železnički most, kad se austrougarska vojna kompozicija pojavila iz pravca Zemuna, a zatim su osujetili desant sa rečnog konvoja. Austrougarski odgovor na neuspeli desant bio je bombardovanje Beograda sa rečnih oklopnjača-monitora.
Pašić je u 7.30 - 29. jula poslao cirkularno pismo izaslanstvima Kraljevine Srbije:
"Napad otpočeo noćas na raznim mestima. Bombardovanje Beograda počelo u 11 časova...."
Neuspešni autrougarski pokušaj zauzimanja Beograda noću 28. jula bila je prva bitka Velikog rata, koji je odneo više od 37 miliona žrtva, više od 15 miliona mrtvih i 22 miliona ranjenih.
Srpske žrtve ni posle 100 godina nisu precizno prebrojane. Procenjuje se da je stradalo 26 odsto stanovništva Kraljevine Srbije, odnosno oko 1,1 milion ljudi. Od toga 450.000 vojnika i 650.000 civila. Do 1918. Srbija je ostala bez 58 odsto muškaraca.
Diplomata Jovan M. Jovanović je ostavio svedočanstvo koliko je saveznika uoči Velikog rata među susedima imala Srbija.
"Sem Crnogoraca, niko na Balkanu u 1914. nije bio uz Srbiju. Rumunija se povlačila u sebe, Grčka je spremala negativno mišljenje o grčko-srpskom savezu, u Bugarskoj su smatrali da je 'čas odmazde došao'. Kraljevi Ferdinad, Karol Prvi i Konstantin su bili za Nemačku", zabeležio je Jovanović.
Ruski predstavnici u Beogradu su 24. jula 1914. savetovali srpskoj vladi da se "polako povlači u unutrašnjost, ako joj je vojska nespremna za rat“.
Početkom oktobra 1915. Bugarska se pridružila austro-nemačkoj ofanzivi na Srbiju. Centralne sile pokrenule su 5. oktobra ofanzivu sa Save i Dunava, a četiri dana kasnije Bugarska se pridružila napadu - sleđa.
Srpska vojska, praćena masom civila, krenula je u povlačenje kroz Crnu Goru i Albaniju. U zvaničnom izveštaju ministra vojnog generala Božidara Terzića piše da je u Albaniji nestalo, umrlo, poginulo ili zarobljeno 243.877 ljudi. Preostalih oko 150.000 srpskih vojnika je savezničkim brodovima prebačeno na Krf i Vido u Grčku i severnu Afriku. Nemačka 11. armija, koja je u oktobru 1915. zauzela Beograd potučena je 12. oktobra 1918. kada je oslobođen Niš, a 19. oktobra Srbi su ušli u svoju prestonicu.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je sinoć, sećajući se žrtava Prvog svetskog rata, da Srbija nikada nije bila uzrok nijednog rata, ali da je često protiv svoje volje bila povod za ratove "nesitih kraljeva i careva“, i da traži da joj se dopusti da makar jedna generacija njenih građana proživi vek, a da ne bude žrtva nekog ratnog sukoba.
Vulin je, otvarajući na Kalemegdanu državnu ceremoniju obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, istakao da je Srbija iz dva svetska rata naučila lekciju da može da traje samo ako sukobe velikih izbegava i vodi računa prvo, ali nikada jedino, o sebi.
"Srbi su skroman i često ćudljiv narod, ali sanjaju otvorenih očiju. Srbi traže od velikog sveta, od sebe, ali najpre od onih koji odlučuju kako se deli ova planeta, da izvuku pouku iz Prvog i Drugog svetskog rata i dopuste Srbiji san da se rodi jedna generacija koja će se roditi i umreti a da neće učestvovati u nekom ratu“, kazao je Vulin.
Ostvarenje tog sna, kako je istakao, nije doživela nijedna generacija Srba, ali postoji nada da će generaciji dece koja sada stasavaju biti dozvoljeno da taj san postane java.
Svet je, kako je podsetio, tonuo u velike sukobe i užase onda kada bi sila zamenila pravo, a danas su, posle iskustava iz Drugog svetskog rata, čuvari prava organizacije poput UN i OEBS-a.
"Srbija je uvek bila na pravoj strani i ako nešto veliki i silni mogu da nauče od Srbije to je da je Srbija uvek bila na strani svetla i slobode i da nikad nije bila na pogrešnoj strani. Veliki treba da znaju da je Srbija uvek tražila svetlo koje će biti svetlo za sve druge“, rekao je Vulin.