Nisam se pokajao što sam prihvatio funkciju, ali bilo je mnogo situacija kad mi je puls skakao na 200 otkucaja
BEOGRAD - Uoči 100 dana rada Vlade ministar prosvete Srđan Verbić kaže za Kurir da za dosadašnji rad zaslužuje najvišu ocenu - peticu. Otkriva i da mu premijer Aleksandar Vučić zamera što je previše realističan kad daje izjave, ali i da mu puls „skače“ i na 200 otkucaja otkako sedi u Nemanjinoj 11.
- Svakako će zvučati neskromno, ali bih sebi dao pet za ono što smo moj tim i ja uradili za prvih 100 dana Vlade. Verujem da se sve ne vidi spolja i da nije sve interesantno javnosti. Ali oformio sam tim koji zna šta radi, ima energije i, bez obzira na ogromna očekivanja i velike teškoće, rešava probleme. Ako ni zbog čega drugog, sebi bih dao najvišu ocenu baš zato što sam uspeo da oformim tim u koji imam potpuno poverenje i za koji verujem da će tek dati rezultate.
Bilo je turbulentnih momenata, da li ste se pokajali što ste prihvatili ministarsku palicu?
- Nisam, nijednog momenta. Ne radi se ovde o meni. Kad bi postojao sistem u kom nije važno ko je ministar, u kojem je moguće da ministar dođe i kaže „ovo je preteško za mene, idem ja sutra“, a da mu onda svi odgovore „sve je u redu, nema problema, sistem će opstati i bez tebe“, onda bi takva vrsta razmišljanja bila u redu. Ali sistem nije takav, postoje poslovi koji moraju da se urade, i ne razmišljam o tome da li je trebalo da prihvatim ili ne. Bilo je, naravno, situacija kad mi je puls skakao na 200 otkucaja.
Koji su to momenti?
- Prvi radni dan, najave štrajkova, poplave, medijska akcija koja se tiče neregularnosti u obrazovanju, kad nije bilo dana a da me nije bilo u medijima... Više bih voleo da tada nisam bio tu i da nisam radio. Ali u ovom poslu čovek ne može da bira kad će ići na godišnji odmor. Kad smo kod godišnjeg, radujem mu se, a znam i da će sa približavanjem 1. septembra moje srce morati da se navikne da više nema pulsa ispod 100 otkucaja.
Imate li podršku premijera u radu? Šta vam zamera?
- Zasad imam apsolutno najkorektniji mogući odnos s njim. Zamera mi što sam previše realističan, što sam smrknut kad dajem izjave i pričam o rešavanju problema, a ne dajem nadu i obećanja. Priznajem, više volim da budem realističan, ali i ne volim da dajem obećanja koja ne mogu da se ispune. U svakom slučaju, shvatam koliko je važan momenat davanja optimističnijeg pogleda na svet i ne bih se prihvatio ovog resora da ne mislim da na kraju mandata neko neće reći da je došlo do pomaka u prosveti. Eto, očekujte od mene optimističnije izjave.
- Svakako će zvučati neskromno, ali bih sebi dao pet za ono što smo moj tim i ja uradili za prvih 100 dana Vlade. Verujem da se sve ne vidi spolja i da nije sve interesantno javnosti. Ali oformio sam tim koji zna šta radi, ima energije i, bez obzira na ogromna očekivanja i velike teškoće, rešava probleme. Ako ni zbog čega drugog, sebi bih dao najvišu ocenu baš zato što sam uspeo da oformim tim u koji imam potpuno poverenje i za koji verujem da će tek dati rezultate.
Bilo je turbulentnih momenata, da li ste se pokajali što ste prihvatili ministarsku palicu?
- Nisam, nijednog momenta. Ne radi se ovde o meni. Kad bi postojao sistem u kom nije važno ko je ministar, u kojem je moguće da ministar dođe i kaže „ovo je preteško za mene, idem ja sutra“, a da mu onda svi odgovore „sve je u redu, nema problema, sistem će opstati i bez tebe“, onda bi takva vrsta razmišljanja bila u redu. Ali sistem nije takav, postoje poslovi koji moraju da se urade, i ne razmišljam o tome da li je trebalo da prihvatim ili ne. Bilo je, naravno, situacija kad mi je puls skakao na 200 otkucaja.
Koji su to momenti?
- Prvi radni dan, najave štrajkova, poplave, medijska akcija koja se tiče neregularnosti u obrazovanju, kad nije bilo dana a da me nije bilo u medijima... Više bih voleo da tada nisam bio tu i da nisam radio. Ali u ovom poslu čovek ne može da bira kad će ići na godišnji odmor. Kad smo kod godišnjeg, radujem mu se, a znam i da će sa približavanjem 1. septembra moje srce morati da se navikne da više nema pulsa ispod 100 otkucaja.
Imate li podršku premijera u radu? Šta vam zamera?
- Zasad imam apsolutno najkorektniji mogući odnos s njim. Zamera mi što sam previše realističan, što sam smrknut kad dajem izjave i pričam o rešavanju problema, a ne dajem nadu i obećanja. Priznajem, više volim da budem realističan, ali i ne volim da dajem obećanja koja ne mogu da se ispune. U svakom slučaju, shvatam koliko je važan momenat davanja optimističnijeg pogleda na svet i ne bih se prihvatio ovog resora da ne mislim da na kraju mandata neko neće reći da je došlo do pomaka u prosveti. Eto, očekujte od mene optimističnije izjave.
Dosadašnji učinak
PRAVILNICI I ZAKONI
Šta je Ministarstvo prosvete uradilo za ova prva tri meseca?
- Naše aktivnosti uglavnom su bile usmerene na donošenje i izmene zakona, 18 pravilnika smo uradili do sada, i time smo vrlo zadovoljni, pošto je školska godina završena ubrzo po formiranju Vlade. Nismo uspeli da pripremimo akcione planove za sprovođenje strategije razvoja obrazovanja, to je jedan od propusta.