Potez EU juče je pozdravio američki predsednik Barak Obama i naglasio da je i njegova država pripremila novi paket mera usmeren protiv Ruske Federacije, a koji bi trebalo da je natera da promeni svoju politiku prema krizi u Ukrajini.
Slabljenje države
- Najnovije mere usmerene su prema nekoliko ruskih banaka i jednoj velikoj kompaniji iz odbrambenog sektora, a ruskoj naftnoj industriji biće onemogućeno da kupi buduća tehnološka rešenja s američkog tržišta. Slabu rusku ekonomiju učinićemo još slabijom, a ukoliko ne dođe do promene ponašanja u Ukrajini, cena će biti još veća.
Neka današnji dan posluži kao podsetnik da SAD zaista misle ono što kažu, a okupićemo oko sebe međunarodnu zajednicu u borbi za prava i slobode naroda širom sveta - naglasio je Obama i dodao da su ruske vlasti na čelu s Putinom prešle granicu davanja podrške proruskim separatistima na istoku Ukrajine i da sada zapravo aktivno učestvuju u građanskom ratu u toj zemlji, ispaljujući vatru preko granice.
- Rusija danas samu sebe još jednom pokušava da izoluje od ostatka međunarodne zajednice, zanemarujući decenije istinskog napretka. A nije moralo da dođe do ovoga. Ovo je sve ruski izbor, a posebno predsednika Putina - istakao je Obama i naglasio da nije došlo do novog hladnog rata.
Nastavljen pritisak
Inače, svetski mediji ocenjuju da su nova ograničenja u vidu sankcija prvi, istinski udarac po rusku ekonomiju. Portal Njuzru navodi da ona već sada oseća gubitke jer je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nedavno odbila da finansira ruske projekte, što za Rusiju znači da neće dobiti oko 23 milijarde investicija godišnje.
- Ruske vlasti su očekivale da Evropljani neće rizikovati da uvedu sankcije za čitave sektore privrede, bojeći se efekta bumeranga. Ali, pritisak na Rusiju s ciljem da promeni strategiju koja odgovara Zapadu za Brisel je bio prioritetniji - zaključuje Njuzru.
Mir važniji
MERKELOVA: OVO JE BILO NEIZBEŽNO
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je nakon donošenja odluke o uvođenju najnovijih oštrih sankcija Moskvi da je taj potez bio neizbežan zbog ruskih postupaka u Ukrajini.
- Rusija treba da krenu pravcem smirivanja napetosti u Ukrajini - istakla je ona.
Nemački ministar privrede i vicekancelar Zigmar Gabrijel, izjavio je da će kaznene mere prema Rusiji štetiti i EU, ali da je zajednica spremna da to istrpi zarad postizanja konačnog mira u Evropi.
ČINJENICE
Blokada privrede
- novim merama ograničava se pristup ruskim institucijama u državnom vlasništvu tržištu kapitala u EU
- njima će biti uveden embargo na trgovinu oružjem
- sankcije podrazumevaju zabranu izvoza robe koja može imati i vojnu i civilnu namenu
- Ruska centralna banka obećala je da će pomoći finansijskim institucijama pogođenim merama
REAGOVANJA
Radoslav Sikorski
POLJSKI MINISTAR DIPLOMATIJE
Poljska pristupa uvođenju sankcija protiv Rusije bez entuzijazma zato što ne znamo kako će Rusija reagovati. Sankcije mogu da podstaknu i eskalaciju
Herman van Rompej
PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE
UNov paket sankcija predstavlja upozorenje Rusiji zbog nelegalne aneksije teritorije susedne suverene zemlje, što ne može da se prihvati u 21. veku
Vladimir Čižov
RUSKI AMBASADOR PRI EU
Nove sankcije EU uvedene Rusiji ne vode nikuda i one svakako neće postići cilj - rešavanje situacije u Ukrajini. Mere samo pokazuju da EU ne može ili ne želi da napusti kurs kažnjavanja
Toni Abot
PREMIJER AUSTRALIJE
Prioritet Australije je da se omogući pristup mestu pada aviona u blizini Donjecka, a ne uvođenje sankcija Rusiji. Možda će takvih mera biti u budućnosti