REČ, DVE, 3VAN: Jugoslavija u gipsu

Izlete slika iz bolnice, sa svih 68 nasmejanih Živojinovića oko namučene Brene u gipsu, čija glava od svih bolova izgleda kao kuvani krompir

Pre neki dan se brzinom svetlosti Balkanom pronela vest da je najvoljenije čedo SFR Jugoslavije (bog da joj dušu prosti) imalo „prometnu nesreću“ i da je u teškom stanju. Bogu hvala, ispostavilo se da je ipak sve okej i da je Lepa Brena samo malo smotana i da se saplela i slomila obe ruke. I taman sam počeo da razmišljam o alegoričnom aspektu čitave situacije i kako je polomljena Lepa Brena u gipsu kao poslednja Jugoslovenka sjajna metafora za vatromet gluposti kroz koji je ceo Balkan prošao devedesetih, kad ono - prc. Izlete slika iz bolnice, sa svih 68 nasmejanih Živojinovića oko namučene Brene u gipsu, čija glava od svih bolova i mučnosti same situacije izgleda kao kuvani krompir. Ja zaista razumem da su svi srećni što je živa i zdrava, ali zar baš od svega da pravimo estradni program? Pa zaboga, tek što smo svi izašli iz njene drame s trombom.

Ali Brena je Brena i ja njoj sve mogu da oprostim, jer - Brena, brate!

Dok strane zvezde ne biraju sredstva samo da bi zaštitile svoju privatnost, interesantno je da su ove naše zvezduljice mutirale do nivoa bizarnog i više ne biraju šta bi da proguraju do neke naslovnice novina od 30 dindži. I nije Brena prva čija će otpusna lista biti u novinama, daleko od toga. Eto, Dragana Mirković je usred kampanje za veliki koncert u Areni imala manju saobraćajnu nesreću, zbog koje sad mora da se odmara, pa je, nažalost, u garažu pored „ferarija“, dva „majbaha“ i „rols-rojsa“ uparkirala i kolica. Gips je, bogu hvala, izbegla, a i valjda joj je dosta gipsa na onim lavovima ispred kapije kuće u Beču.

Tu, naravno, nije kraj jer je i Goga Sekulić svojevremeno šetala neki gips po svim televizijama, Jelena Bačić Alimpić je i emisiju vodila s „kragnom“, Severina je uprkos savitljivosti koju je jednom prilikom demonstrirala na jahti ipak slomila zglob, pa je šetala štaku „svarovski“, dok je Jelena Karleuša, čini se, još u detinjstvu polomila sve glasne žice.

Nameće se niz pitanja: zašto uopšte moramo da znamo o bolestima javnih ličnosti, gde je granica, koje su bolesti prihvatljive za estradizaciju, a koje ne? I na kraju krajeva, ko je tu veći bolesnik - javne ličnosti ili mi koje to sve zanima?

TAGOVI