ZEMLJA SE RASPADA: Rupe u Sibiru nastale zbog globalnog otopljavanja!
Dosad su od početka maja otkrivene tri rupe različitih dimenzija, a sve one nalaze se na sibirskom poluostrvu Jamal, čije ime na jeziku tamošnjih naroda znači „kraj sveta“ - još jedan razlog što su krateri izazvali toliko interesovanja širom planete.
Topljenje leda
Ruski istraživači su u saradnji s kolegama iz sveta zasad došli do podataka koji idu u prilog tome da su rupe mogle nastati na dva načina, a oba se povezuju s klimatskim promenama. Prvi podrazumeva da je na određenim područjima u Sibiru došlo do nestanka ogromne ledene strukture koja se naziva pingo. Naime, ta formacija leda nekad je bila prekrivena slojem zemlje, a kad je zbog globalnog otopljavanja došlo do porasta temperature, ona se istopila, a zemlja se urušila ostavivši ogroman krater iza sebe.
Međutim, toj teoriji ozbiljno se protivi Vladimir Romanovski, geofizičar s Univerziteta Aljaska. On, naime, smatra da sibirski krateri ne liče na tipično urušeni pingo. Prema njegovim rečima, u Sibiru pre može da bude reči o nekoj vrsti slivne jame. One nastaju nakon što se na nekom mestu nakupi voda koja ne otiče, pa stvara rupu u zemlji. Voda je pak verovatno nastala od topljenja leda, i to u nekoj od šupljina. Ipak, dok sve slivne jame usisavaju materijal, sibirske se ponašaju sasvim suprotno - one ga izbacuju.
Pritisak metana
- Tako nešto ne postoji u našoj naučnoj literaturi - izjavio je za zapadne medije Romanovski.
Izbacivanje materijala verovatno je izazvano pritiskom plina metana koji postoji u podzemlju, ali Romanovski ističe da nije došlo ni do kakve eksplozije jer o njoj nema nikakvih tragova.
- Nekakva erupcija je stvorila krater kakav vidimo, a verovatno je posledica globalnog otopljavanja - istakao je Romanovski.
Upozorenje naučnika
OVO JE SAMO POČETAK,
ZEMLJA ĆE SE JOŠ OTVARATI
Naučnici koji se bave istraživanjem misterioznih kratera u Sibiru tvrde da je njihova pojava na severnoj polulopti samo početak i da treba očekivati njihovo javljanje i u drugim krajevima sveta, pogotovo zbog činjenice da očigledno nastaju usled klimatskih promena, na koje ljudi kratkoročno ne mogu da utiču. Ono što zabrinjava jeste činjenica da kad se otvore, krateri sve s površine uvuku u sebe.
ČINJENICE
Najveći krater ima prečnik 80 metara
- prvi krater prečnika oko 80 metara otkrili su početkom maja čuvari irvasa na severu Sibira
- ubrzo nakon toga naučnici su otkrili još jedan u okrugu Taz, čiji je prečnik 15 metara
- poslednja rupa bez dna otkrivena je na poluostrvu Tajmir, a njen prečnik je veći od četiri metra