Istini za volju, naučnici i dalje ne razumeju sve načine na koje ljudski mozak funkcioniše, a ne mogu ni da se slože na koji način bi trebalo da ga proučavaju.
Zato i ne iznenađuje činjenica da postoji mnogo mitova i zabluda o glavnom organu centralnog nervnog sistema.
Predstavljamo vam pet mitova koji i dalje opstaju:
Mit 1: Koristimo samo 10 odsto mozga
Kada bismo koristili samo 10 odsto mozga, ukoliko bismo pronašli način da ga u potpunosti aktiviramo, mogućnosti čovečanstva bile bi beskrajne. To je i sadržaj novog filma "Lucy", u kom glavna junakinja (Skarlet Johanson) uspeva da aktivira 100 odsto svog mozga.
Nažalost, film je zasnovan na jednom od najstarijih mitova.
Tačno je da možete vaš mozak učiniti efikasnijim i popraviti određene kognitivne veštine, ali je netačno da je tako veliki deo mozga sasvim neupotrebljen.
Ova ideja odgovorna je za podelu celog čovečanstva na "kreativce" (osobe kod kojih je desna hemisfera dominantna) i "logičare" (levi deo mozga). Mit je ukorenjen u dokazanim činjenicama, da su određeni delovi mozga odgovorni za specifične funkcije, ali je ta ideja "izvrnuta" u popularnoj psihologiji.
Tako oni koji veruju u ovaj mit smatraju da je naša ličnost određena time koliko često koristimo jednu ili drugu stranu mozga.
Zapravo, svaki čovek koristi ceo mozak, jer ljudi samo uz pomoć obe hemisfere mogu da obavljaju složene zadatke s kojima se svakodnevno suočavaju.
Mit 3: Alkohol ubija moždane ćelije
Ovaj mit ima smisla, budući da deluje logično da alkohol koji inače vodi neuobičajenom ponašanju, može oštetiti neurone. Međutim, istraživanja su pre više godina raskrinkala ovaj mit.
Naravno, čist etil alkohol koji se koristi za dezinfekciju, može ubiti moždane ćelije ukoliko s njima stupi u kontakt.
Međutim, razređen, onakav kakav dobijamo u pićima, nije smrtonosan i naše telo može da ga preradi pre nego što dospe u ćelije.
Iako ne uništava neurone, svakako komplikuje sposobnost komunikacije, zbog čega posle nekoliko pića, mnogi ljudi "zapliću jezikom".
Dobra vest je da je taj efekat privremen, a da oštećenje nije trajno.
Mit 4: Nervne ćelije se ne mogu regenrisati
Naučnici su nekada verovali da je oštećenje nervnih ćelija nepovratan proces. Pre nekoliko decenija (a možda i godina) gotovo u svim udžbenicima je pisalo da se čovek rađa sa određenim brojem nervnih ćelija, koje se ne mogu regenerisati ili zameniti.
Sada znamo da je to pogrešno, budući da je dijagnostika postala mnogo sofisticiranija. Naučnici su otkrili da mozak može da regeneriše ćelije u procesu takozvane neurogeneze i čak obnoviti veze između oštećenih neurona.
Mit 5: Koeficijent inteligencije se nikad ne menja
Koeficijent inteligencije (IQ) je broj koji bi trebalo da određuje koliko ste zapravo inteligentni. Ono što osobu čini takvom je predmet debate, ali naučnici su napravili, koliko je to moguće, objektivan test za merenje inteligencije.
Ljudi i dalje misle da je IQ fiksan broj, koji se tokom života ne menja i da je inteligencija isključivo urođena.
Međutim, naučnici veruju da i faktori okruženja takođe utiču na inteligenciju, kao i da se IQ može menjati tokom života.
(B92)