Hobiti ipak nisu hodali Zemljom
ADELEJD - Kad su na ostrvu Flores u Indoneziji u oktobru 2004. godine pronađeni ostaci takozvanog homo floresijensisa, to je bilo najveće otkriće u poslednjih 100 godina. Ipak, nova analiza pokazala je da ostaci tzv. hobita ne pripadaju posebnoj vrsti ljudi, već da je samo reč o čoveku koji je patio od Daunovog sindroma.
- Delovi skeleta iz pećine Lijang bua su ostaci nekoliko različitih osoba. Ostatak označen kao LB1 jedini je koji ima sačuvanu lobanja i butnu kost - kaže Robert Ekhart, profesor na Državnom univerzitetu Pensilvanije.
Loši opisi
On dodaje da su prvi opisi homo floresijensisa napravljeni fokusiranjem na neobične anatomske karakteristike upravo ostatka LB1, na zapreminu lobanje od samo 380 mililitara i visinu od 1,06 metara. Iako je ta jedinka živela pre 15.000 godina, zbog nekih jedinstvenih karakteristika pretpostavljalo se da je reč o potpuno novoj vrsti.
Ipak, novo detaljno proučavanje tih ostataka pokazalo je nešto drugo, tvrde istraživači.
- Zapremina lobanje nije tako mala kako su prvi rezultati pokazali, već je oko 430 mililitara. To je bitna razlika. Posebno zato što je tolika zapremina relativno uobičajena među ljudima sa Daunovim sindromom - kaže Ekhart.
Bitne razlike
On dodaje da je i pretpostavljena visina od 1,06 metara pogrešno izračunata jer je dužina butne kosti poređena s visinom tela kao kod Pigmeja. Međutim, butna kost kod ljudi s Daunovim sindromom kraća je u odnosu na telo, pa se pretpostavlja da je ta jedinka bila visoka 1,26 metara.
O hobitima
- Takozvani hobit otkriven je 2004. godine na ostrvu Flores
- Zbog određenih karakteristika pretpostavljalo se da je reč o izdvojenoj ljudskoj vrsti
- Verovalo se da su hobiti živeli istovremeno s ljudima
- Naučnici su tvrdili da je postojanje hobita bilo osnova za mit o ebu gogoi u Indoneziji