BEOGRAD - Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je 26. februara ukinuta zakonom. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992, a poslednje smrtne presude su izrečene 2001. godine. Narodna skupština Srbije je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon tako što je iz njega izbrisala smrtnu kaznu.
U članu 24 važećeg Ustava, stoji "Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne“. Srbija je obavezana međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu kaznu: Drugi fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Protokoli br. 6 i 13 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Svirepi zločin koji je šokirao ceo region otvorio je pitanja o uvođenju smrtne kazne u Srbiji. Vest o smrti Tijane Jurić (15), koju je Dragan Đurić ubio, a potom i zakopao, izazvala je lavinu komentara, od kojih većina zahteva povratak ove drastične mere u sprske zakone.
Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. godine nad Johanom Drozdekom, zbog svirepog ubistva šestogodišnje devojčice. On je okončao život u 34. godini, pred streljačkim vodom policije u somborskom Okružnom zatvoru.
Tim činom okončano je izvršenje najtežih kazni u Srbiji, iako je na listi za streljanje bilo još 20 osuđenika, kojima je smrtna kazna preinačena na 40 godina zatvora.
Ministar pravde, Nikola Selaković, povodom Tijanine smrti, izjavio je da naša zemlja mora da poštuje zabranu uvođenja ove kazne.
"Nekada se za ovakva krivična dela izricala smrtna kazna, ali kao i sve druge evropske države morali smo da je izbrišemo iz našeg krivičnog zakonika. Mi kao član Savate Evrope moramo da poštujemo evropsku povelju koja zabranjuje smrtnu kaznu", rekao je Selaković.
Međutim, sve se tada završilo samo na pitanju, bez ikakvog konkretnog zahteva. Na Fejsbuku se danas pojavila grupa Smrtna kazna za ubicu Tijane Jurić", koju podržava više od 100.000 ljudi, i to za manje do jednog dana njenog postojanja.