Eplov suosnivač i predsednik, Stiv Džobs, voleo je šetati ulicama Palo Alta u Kaliforniji. Nakon što je njegov ponos, iPhone, ugledao svetlo dana, uvek ga je nosio sa sobom u šetnju. Prvi iPhone, 2007. godine, imao je lošu i sporu vezu za prenos podataka, ali imao je i puno bržu opciju: Wi-Fi. Čak je imao i mogućnost da mu se na ekranu izlistaju sve dostupne bežične mreže koje su se nalazile u dometu.
Međutim, jednom mi je rekao, piše Walt Mossberg za Re/code, da postoji veliki problem s tehnologijom koji želi da popravi: većina Wi-Fi mreža koje bi iskočile na njegovom ekranu nisu mogle da se koriste jer su bile osigurane lozinkama.
Njegova ideja bila je da se u bežične rutere ugradi opcija za goste - posebna Wi-Fi mreža sigurnosno odvojena od kućne mreže i s svojim imenom. Nadao se kako bi industrija tada ohrabrila ljude da podele svoju internet vezu s 'gostima', odnosno strancima. Tako bi korisnik smartfona mogao da se kreće od jedne Wi-Fi tačke do druge bez logovanje.
Korisnici te druge 'mreže za goste' ne bi imali nikakav pristup glavnoj mreži, kao ni računarima, printerima, ili bilo kakvim datotekama, a ipak mogli bi se povezati na Internet.
Takav konzorcijum nije nikada stvoren, ali Epl i drugi proizvođači bežičnih rutera proširili su opciju i omogućili na njima 'mrežu za goste'. Ipak, te 'gostinjske mreže' obični ljudi ne koriste. Pitao sam jednog velikog proizvođača rutera da proceni koliko je njihovih kupaca postavilo mrežu za goste, a on mi je odgovorio da je taj postotak kreće između 15 i 20%.
Ipak, iako stvar nikad nije zaživela, to ne znači da se kompanije i dalje ne moraju truditi. Mora postojati način da se to ostvari i da se ljudi bilo gde u svetu mogu besplatno povezati na Internet, a ne čekati da dođemo kući kako bi to uradili. Vrijeme je da velike kompanije počnu da rešavaju ovaj problem, kako bi deljenje Wi-Fi mreže postala stvarnost.
(Jutarnji list)