ROPSTVO U HRVATSKOJ: Deset Srba držali zarobljene na seoskim imanjima

AP
Žene su i dalje najčešće žrtve trgovine ljudima, ali poslednjih godina je sve više muškaraca robova, i to mladića, koji dirinče na seoskim imanjima

ZAGREB - Više od stotinu osoba, uglavnom žena, bili su žrtve trgovine ljudima u Hrvatskoj u poslednjih deset godina, a među njima je najviše hrvatskih građana i državljana susedne Bosne i Hercegovine.

Žrtve trgovine ljudima najčešće su ženske osobe od 11 do 30 godina, koje su seksualno eksploatisane, ali poslednjih godina sve više je i muškaraca robova, i to mladića, piše Jutarnji.hr. Oni najčešće prisilno rade na seoskim imanjima.

Ljudima se trguje iz raznih razloga, redom kriminalnih - bilo da se radi o prisilnoj prostituciji, koja je najčešća, pornografiji, seksualnom turizmu, robovskom radu, prosjačenju, nezakonitom usvajanju dece, sklapanju lažnog i prisilnog braka, prodaji ljudskih organa itd.

U trgovini ljudima najčešće stradaju žene, Foto Reuters

Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske pokazuju da je od 2002. do 2012. zabeleženo 116 žrtava trgovine ljudima, a najviše tih krivičnih dela počinjeno je 2007. i 2011, koje su se završile sa 15, odnosno 14 žrtava. Uz državljane Hrvatske (61) i Bosne i Hercegovine (13) žrtve trgovaca ljudima u Hrvatskoj u tom razdoblju bili su po jedan državljanin Kameruna, Maroka, Rusije, Slovačke i Albanije, četiri državljana Bugarske, sedam Moldavije, osam Rumunije i po deset iz Srbije i Ukrajine.

Hrvatska policija zato savetuje da se dobro obrati pažnju na oglase sa primamljivim ponudama za posao bez referenci, kao i na dobro plaćene poslove bez prethodnog razgovora s odgovornim osobama o kvalifikacijama, ugovoru i radnom iskustvu. Sumnjivo je i naglašavanje hitnosti i odlične zarade prilikom zapošljavanja, kao i nejasni i neproverljivi podaci o poslodavcu.

Reuters 
Hrvatske vlasti upozoravaju na opasnost od nerealnih oglasa za psao, Foto Reuters

Trgovci ljudima često poznaju svoje žrtve, mogu čak biti prijatelji ili poznanici. Oni znaju da ostave utisak iskusnih profesionalaca. Lažni prijateljski posrednici nude žrtvama i da im plate troškove putovanja i reše sva administrativna pitanja.

Međutim, sve se menja kad žrtva stigne na odredište. Prvo im oduzimaju sva dokumenta pod izgovorom da je to radi njihove bezbednosti, a onda ih drže u neljudskim uslovima i prisiljavaju na ilegalan rad da bi pokrili nove troškove, koji neprekidno rastu. Uz to ih često zlostavljaju, prisiljavaju da se prostituišu i drogiraju, izgladnjuju ih, onemogućavaju im kontakt s rodbinom i prijateljima, a od zdravstvene zaštite nema ni govora.

Ponekad potencijalne žrtve i ne stignu na dogovoreno odredište, već ih usput preprodaju dalje. Najčešća mesta za eksploataciju su ulice, noćni klubovi, diskoteke, restorani, fabrike, privatna imanja, porodične kuće, stanovi, domaćinstva.

U Hrvatskoj za trgovinu ljudima predviđena kazna od jedne do deset godina zatvora, a ako žrtva dete, kazna je veća - od tri do 15 godina.