ROPSTVO U HRVATSKOJ: Deset Srba držali zarobljene na seoskim imanjima
ZAGREB - Više od stotinu osoba, uglavnom žena, bili su žrtve trgovine ljudima u Hrvatskoj u poslednjih deset godina, a među njima je najviše hrvatskih građana i državljana susedne Bosne i Hercegovine.
Žrtve trgovine ljudima najčešće su ženske osobe od 11 do 30 godina, koje su seksualno eksploatisane, ali poslednjih godina sve više je i muškaraca robova, i to mladića, piše Jutarnji.hr. Oni najčešće prisilno rade na seoskim imanjima.
Ljudima se trguje iz raznih razloga, redom kriminalnih - bilo da se radi o prisilnoj prostituciji, koja je najčešća, pornografiji, seksualnom turizmu, robovskom radu, prosjačenju, nezakonitom usvajanju dece, sklapanju lažnog i prisilnog braka, prodaji ljudskih organa itd.
Podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske pokazuju da je od 2002. do 2012. zabeleženo 116 žrtava trgovine ljudima, a najviše tih krivičnih dela počinjeno je 2007. i 2011, koje su se završile sa 15, odnosno 14 žrtava. Uz državljane Hrvatske (61) i Bosne i Hercegovine (13) žrtve trgovaca ljudima u Hrvatskoj u tom razdoblju bili su po jedan državljanin Kameruna, Maroka, Rusije, Slovačke i Albanije, četiri državljana Bugarske, sedam Moldavije, osam Rumunije i po deset iz Srbije i Ukrajine.
Hrvatska policija zato savetuje da se dobro obrati pažnju na oglase sa primamljivim ponudama za posao bez referenci, kao i na dobro plaćene poslove bez prethodnog razgovora s odgovornim osobama o kvalifikacijama, ugovoru i radnom iskustvu. Sumnjivo je i naglašavanje hitnosti i odlične zarade prilikom zapošljavanja, kao i nejasni i neproverljivi podaci o poslodavcu.
Trgovci ljudima često poznaju svoje žrtve, mogu čak biti prijatelji ili poznanici. Oni znaju da ostave utisak iskusnih profesionalaca. Lažni prijateljski posrednici nude žrtvama i da im plate troškove putovanja i reše sva administrativna pitanja.
Međutim, sve se menja kad žrtva stigne na odredište. Prvo im oduzimaju sva dokumenta pod izgovorom da je to radi njihove bezbednosti, a onda ih drže u neljudskim uslovima i prisiljavaju na ilegalan rad da bi pokrili nove troškove, koji neprekidno rastu. Uz to ih često zlostavljaju, prisiljavaju da se prostituišu i drogiraju, izgladnjuju ih, onemogućavaju im kontakt s rodbinom i prijateljima, a od zdravstvene zaštite nema ni govora.
Ponekad potencijalne žrtve i ne stignu na dogovoreno odredište, već ih usput preprodaju dalje. Najčešća mesta za eksploataciju su ulice, noćni klubovi, diskoteke, restorani, fabrike, privatna imanja, porodične kuće, stanovi, domaćinstva.
U Hrvatskoj za trgovinu ljudima predviđena kazna od jedne do deset godina zatvora, a ako žrtva dete, kazna je veća - od tri do 15 godina.